Ситуација се мора окренути ка отопљавању и неке мале назнаке постоје, каже Кoвачић.
„Вашингтон пост“ је пренео да одлазећи председник САД предлаже руској страни да за још пет година продужи важност споразума СТАРТ који истиче 2021. године, а који је потписао 2010. са тадашњим председником Русије Дмитријем Медведевом.
Споразум предвиђа смањење стратешких носача интерконтиненталних балистичких ракета и тешких бомбардера са обе стране до 700 јединица и до 1.500 нуклеарних бојевих глава на њима. Према подацима, 1. септембра 2015. године Русија је имала 526 носача и 1.628 бојевих глава на њима, наспрам америчких 726 стратешких носача и 1.538 нуклеарних бојевих глава.
Осим тога, по писању „Вашингтон поста“, Обама заговара политику неупотребљавања прве линије нуклеарног арсенала, а варијанта је и да Савету безбедности УН предложи резолуцију о потпуној забрани нуклеарних проба у свету.
Кремљ о томе, међутим, не зна ништа. Прес-секретар руског председника Дмитриј Песков је на новинарско питање одговорио: „Не, ништа о томе не знамо“. Реаговао је и заменик министра иностраних послова Русије Сергеј Рјабков изјавом да излазак Русије из споразума СТАРТ као одговор на распоређивање америчког ПРО у Европи „није актуелан“.
Председник српске групе Трилатералне комисије Јован Ковачић за Спутњик каже да је најава Обаминог предлога гест добре воље у функцији отопљавања, с обзиром на то да је ситуација између САД, односно НАТО-а, и Русије никада гора од краја Хладног рата.
Он напомиње да је споразум СТАРТ у интересу целог света и обеју држава, као и под хитно побољшање односа између Истока и Запада, јер је ситуација прилично критична.
Упозорење конгресмена из Републиканске странке да пред крај мандата Обама не треба да повлачи потезе те врсте он схвата као део унутарполитичке игре пред избор за председника САД.
Без обзира на тренутну реторику републиканаца, Ковачић сматра да, када би Доналд Трамп дошао у Белу кућу, не би била настављена „ратнохушкачка политика која данас постоји у Америци“.
У Варшави могло да буде и горе
На питање шта очекује од предстојећег Савета Русија—НАТО у светлу онога што се претходна два дана дешавало у Варшави на самиту Северноатлантског савеза, Ковачић одговара да се мора кренути ка отопљавању односа.
„Реално гледано, због онога што се у Варшави дешавало на самиту НАТО-а у протекла два дана, има разлога за забринутост. Међутим, могло је да буде и много горе. Сада, у светлу ’брегзита‘ и уопште ситуације у ЕУ, са дешавањима у Јужном кинеском мору, на Блиском истоку и имиграционом кризом, само неодговорним људима одговара такво затезање односа са Русијом. Мислим да мора да крене са отопљавањем“, категоричан је Ковачић.
Он сматра да до правог отопљавања неће доћи пре завршетка председничких избора у САД, а предлог Обаме види само као добар показатељ да до њега може и треба да дође.
Ситни, али видљиви кораци
Када Запад буде схватио да су ствари мање-више готове што се тиче Крима, а да за решење украјинског проблема постоје разне комбинације, ствари ће, према речима Ковачића, ићи много боље. Он сматра да су већ видљиви ситни кораци који воде ка поправљању стања.
„Мислим да ће садашњи догађаји и они који ће уследити натерати обе стране да мало размисле. Кад видимо дешавања у Сирији, где долази до контаката руских и америчких снага, предлога да се заједнички размотре мете — Нусра фронт, Ал Каида, ДАЕШ — споразума око којих је умерена опозиција сагласна… Све су то мали, ситни кораци напред. Морамо да узмемо у обзир и поновно отопљавање односа Турске и Русије. То је показатељ шта се дешава на терену, али и иза кулиса“, каже Ковачић за Спутњик.
Професор Катедре за северноамеричке студије санктпетербуршког државног универзитета Александар Кубишкин подсећа да је Обамина понуда наставак његове нуклеарне стратегије о којој је он говорио још на почетку првог председничког мандата. Ова стратегија има за циљ смањивање напетости када је реч о нуклеарном наоружању, ако не и потпуну забрану нуклеарних тестирања у свету.
Обамин поправни на крају мандата
Он напомиње да САД нису ратификовале свеобухватан споразум о забрани нуклеарних тестирања из 1996. године. Обама, сматра Кубишкин, жели да остави својеврсно „наслеђе“ следећем председнику и да сачува одређену стабилност у овој области, као и да обезбеди гаранцију да ће споразум СТАРТ и даље бити на снази. Резолуција СБ УН о забрани нуклеарног тестирања потребна је Обами како би се избегло гласање у америчком Конгресу, који је „под контролом“ републиканаца и одлучно се супротставља свим покушајима актуелног председника да спречи јачање нуклеарних капацитета САД.
Упитан да ли ће Русија напустити споразум СТАРТ уколико САД буду наставиле да инсталирају систем противракетне одбране (ПРО), Кубишкин каже да у теорији таква могућност постоји.
Када је реч о нуклеарном разоружању, Русија се залаже за комплексан приступ питањима стратешке безбедности, између осталог — питању које се односи на размештање система ПРО у Европи. Упркос различитим дипломатским играма, тај систем се и даље развија, о чему се говорило и на самиту НАТО-а у Варшави. Осим тога, постоји могућност да ће се на Корејском полуострву појавити систем ПРО под америчком контролом. Зато Русија никада не искључује ову могућност, јер је њен нуклеарни штит гаранција безбедности уколико буде дошло до промене баланса снага у сфери стратешког наоружања.
„Мислим да ће се дијалог између Русије и САД о том питању наставити. Очекујемо састанак Русија—НАТО, на којем ће сигурно бити покренуто питање ПРО и стратешких иницијатива америчког председника“, каже Кубишкин за Спутњик.
