Лична промоција и додворавање Западу или нешто треће, тек присуство Чедомира Јовановића, лидера Либерално-демократске странке на комеморацији у Сребреници схваћено је као „присуство српских представника“, по речима Ћамила Дураковића, градоначелника Сребренице. Истог оног човека који је забранио долазак српским званичницима на комеморацију, јер не „признају геноцид“. Дакле, Чеда га признаје и то је његово право, али није његово право да тај став представи као став — Србије и Срба.
Јовановић каже да је Вучић изоставио током прошлогодишњег одласка у Сребреницу јасан став о ономе што се десило у Сребреници, и да је то додатно закомпликовало односе, те да српски народ носи терет хипотеке саучесништва у Сребреници и да тај терет можемо само сами да скинемо. Јовановић зато није ништа изоставио, он је 11. јул искористио вишеструко — доласком у Сребреницу се Западу препоручио као погодан играч у Србији, било у влади, било у опозицији. Друго, по ко зна који пут је као једини представник Срба успео да буде у центру пажње.
Дакле, питање је кога је Јовановић представљао у Поточарима?
„Јовановића су звали зато што прихвата лаж о геноциду, а Вучић не. Вучић прихвата да се извини за злочине које су чинили Срби, али није спреман да их предимензионира и прихвати лаж о геноциду, нити да се злочини Срба посматрају једнострано. Српски злочини су део у грађанском рату, али објективно Срби су највеће жртве, што је Вучић више пута и рекао. Њима не треба неко ко ће из Србије доћи са објективним приступом, већ неко ко ће прихватити њихове лажи — а то је Чеда Јовановић“, објашњава политиколог Драгомир Анђелковић, додајући да је штета за Србију минорна, као што је минорна и странка коју Јовановић води.
Он подсећа да то што је Јовановић урадио није ништа ново, чудније је било што је Јовановић пре неколико година покушао да ублажи своје антисрпске ставове. Анђелковић то „прилагођавање“ мишљења приписује нади да ће бити део власти, коју је Јовановић и онда гајио.
„Сада када зна да неће у овој влади имати никакву позицију, он се вратио својој изворној антисрпској политици, јер рачуна да ће тако да задобије симпатије у западним круговима, али и да ће моћи да развија везе са разним факторима у региону и као њихов лобиста, вероватно, да има неке користи“, тврди Анђелковић.
Цвијетин Миливојевић, из агенције „Прагма“, не мисли да је битно како је Јовановић представљен у Сребреници и подсећа да је сам Јовановић рекао да тамо представља сам себе и своју политичку странку. Да ли из тога могу да проистекну неке политичке последице, Миливојевић каже да ће зависити од тога да ли ће га Александар Вучић, као мандатар за састав нове владе уврстити у нову владу. До тада Јовановић као сваки грађанин има право да уради оно што он мисли да је његова политичка мисија.
„Он себе види као једног политичког мисионара, исто као што се видео и пре 20 година од тренутка кад је био на позицијама монархисте, преко лидера студентског покрета кад је истим срцем бранио такозване демократске вредности од најближег сарадника Зорана Ђинђића, па до стварања сопствене странке која од оснивања на неки начин иде уз длаку властима“, објашњава Миливојевић.
Миливојевић не мисли да је Јовановић у Поточарима упутио критику Вучићу, већ поруку да би са њим и са његовом странком у свом кабинету Вучић „брже“ напредовао ка ЕУ, НАТО-у, а брже „бежао“ од Русије и прошлости Србије која је, по Јовановићу, заглибљена у жабокречини прошлости и бежања од националног идентитета.
„Ту он себе види, и ту критикује Вучића. Али не и Вучићеву стратешку политику и избор који се креће у оквиру крилатице да ЕУ нема алтернативу. Јовановић то не доводи у питање, само додаје да и НАТО нема алтернативу“, истиче Миливојевић, додајући да је Јовановићево право као политичара да резонује да ли је добро да иде у Поточаре или не.
„Докле год не уђе у власт, он не може да шаље поруку у име грађана Србије, и тек ако се то деси, онда може да се прича о томе да је то урадио у име Србије“, закључује Миливојевић.
Јовановић се није зауставио само на опсервацији шта је све Србија погрешила, већ је проблематичном назвао и чињеницу што „нема никога ко представља РС“, што је разумео као да је „постављен знак једнакости између вечите жртве и онога ко је направио злочин“. Јoвановић, чија странка је у Скупштини Србије поднела и нацрт резолуције о геноциду у Сребреници, чини се да је заборавио да су Бошњаци забранили и представницима РС да се појаве у Поточарима.
