Бикет каже да је брзо изгубио интересовање за санкције и све остале политичке конфликте.
„То су све игре власти, од почетка захлађења односа према Русији моје мишљење се није променило. У Британији, истини за вољу, од онда има више негативних коментара и ставова. Али људи су различити. Једни верују медијима, а други не“, каже Бикет.
Први пут је Британац дошао у Русију пре неколико година: он је пола године живео у Томску, где је учио језик на локалном универзитету.
„У Британији, ако неко учи језик, он мора да одради праксу у земљи чији језик учи. Мени се веома допао Томск, тамо живе добри људи.“
Раније сам чуо израз „сибирска душа“, али сам схватио суштину тек када сам у Сибиру провео неко време. Тамо живе отворени и добродушни људи. То је било сјајно искуство“, присећа се Бикет.
Из Томска се Кит са пријатељима упутио на Бајкал. До данас се са широким осмехом сећа путовања возом и купања у језеру.
„Путовали смо 36 сати возом. Сви сапутници су хтели да нам помогну, стално су нас питали да ли смо гладни. Био је октобар и са другарима сам био међу ретким туристима на острву Олхон. Много смо се шетали и свашта смо видели, све је било тако интересантно. Чак смо успели и да запливамо у језеру, иако то није била баш паметна идеја, јер је температура воде била два степена“, говори Британац.
Кит Бикет ни сам не зна зашто је заправо почео да учи руски језик.
„Одувек сам волео да изучавам језике. Прво сам научио шпански и француски, а желео сам још нешто ново. У школи ме је увек интересовала руска историја и литература, али је стално била присутна ту и нека загонетка, нешто што нисам могао до краја да разумем. Желео сам да схватим руски менталитет.“
Дошавши у Русију схватио је да много тога што је до тада знао о Русији заправо није тачно. Људи су веома гостољубиви, воле свашта да показују и да објашњавају. „Руси су људи од речи, они су храбри, никада се не жале и увек су оптимистични.“
Ипак, Кит Бикет се није одмах баш најбоље снашао са руском културом и менталитетом.
„Код нас у Британији су људи веома љубазни. Такви су манири, ми се увек осмехујемо, придржавамо врата. У Русији није увек тако. У Томску ми је, док сам још јако лоше говорио руски, било јако тешко да се споразумевам. Понекад су ми људи помагали, а понекад би само одговорили „њет“ и ту се сав разговор завршавао. Али тек сам после схватио да то није грубост, већ директност, отвореност. Чак сам то почео врло позитивно да доживљавам — у смислу да ако хоћеш нешто, онда то једноставно тако и реци. Много мање овде има поигравања у односима“, каже професор језика из Британије.
Сада Бикет живи у Москви и град му се веома свиђа. Не намерава да се ускоро врати у Лондон.
„Москва и Лондон имају потпуно другачију атмосферу. Инфраструктура у Лондону је боља, али у Москви се човек осећа као да је свој газда. У Лондону нема тога, нема осећања да већ сутра може да се деси нешто што ће из корена променити твој живот. У Москви осећам да сам жив, да је ово мој живот и то ми се свиђа. Све је отворено, све се мења. Осећа се енергија разних могућности“, закључује Бикет.
