У долине и села подно Проклетија и Шар планине на Косову и Метохији од Пећи преко Урошевца, Ђаковице, Орховца, Дечана, Призрена и Витине у граничним подручјима са Албанијом, Македонијом и Црном Гором деведесетих година су се налазили упоришта и кампови за обуку терориста ОВК. Данас се углавном користе за обуку припадника ДАЕШ-а. Већина припадника ОВК који су после деведесетих остали „нераспоређени“ у косовским структурама своје ратне вештине продали су за велике паре припадницима ДАЕШ-а. И не само да су се борили на ратиштима Сирије, већ су постали главни учитељи терориста ДАЕШ-а како у Сирији, тако и по земљама Европске уније.
Мимо овога, бивши високорангирани припадници ОВК врбују већи део углавном косовске омладине за борбе на ратиштима ДАЕШ-а. Центар за истраживање питања западног Балкана (Western Balkans Security Issues) још од 2013. године у својим извештајима упозорава да се на територији Косова и дела Албаније налазе кампови за обуку терориста ДАЕШ-а, али су косовске власти то „признале“ тек 2014. године. Међутим, ни 2013. година, по речима нашег извора, није година кад је на Косову заправо почела обука за такозване џихад-ратнике. Он тврди да су борци Ал Каиде још 1999. године били укључени у обуку бораца ОВК у камповима на Косову. Сада се услуга на неки начин враћа, па бивши припадници ОВК сада обучавају и регрутују борце за потребе ДАЕШ-а.
Регрутација се одвија у две етапе. Први је под плаштом невладиних организација које масовно делују на Косову, или кроз приватне школе, којих такође има много. Ту се, како тврди наш саговорник, фактички будућим борцима ДАЕШ-а „испира мозак“, учи арапски, изучава Куран по њиховом тумачењу и глава пуни идејама које та терористичка организација заступа. Кад идеја „заживи“ у главама врбованих, онда су спремни за даљу обуку, такозвану војничку праксу.
„Ту на снагу ступају бивши припадници ОВК на Косову. Они их углавном уче герилском начину борбе, баратањем оружјем и уопште свим видовима ратовања. Са друге стране, у сваком кампу је присутно по неколико идеолога ДАЕШ-а који процењују и одвајају групе које су за ’борбе‘ и оне који ће бити послати у ’самоубилачке мисије‘“, тврди наш саговорник.
Изненађујуће је, каже он, да се све више жена прикључује тим групама, али има и целих породица које су приступиле ДАЕШ-у.
Он износи податке за које каже да их је добио од страних обавештајних структура на Косову, који указују на број од 314 регистрованих припадника ДАЕШ-а са Косова, као и 70 породица које су приступиле том покрету. Према истим подацима, на сиријским ратиштима се тренутно бори 38 жена са Косова, а двадесет седморо деце млађе од петнаест година је доведено уз пристанак родитеља у кампове за обуку на Косову.
О ратницима ДАЕШ-а се мало јавно говори на Косову, али су неки косовски медији успели да сниме и репортаже у једном од кампова у околини Витине. Наш саговорник тврди да се на територији Косова налази укупно пет кампова у којима се обавља војна обука будућих припадника ДАЕШ-а. Смештени су у готово неприступачне пределе косовских планина, углавном према албанској граници и граници са Македонијом.
Један од већих кампова је смештен и на потезу Урошевац–Ђаковица, док се други по величини налази у дечанском округу. Мањи су у призренској и пећкој регији. Упућени у тематику кажу да се косовске службе труде да воде евиденцију о повратницима са сиријског ратишта, али се често и „зажмури на једно око“ ако је посреди неко од звучних имена бивших припадника ОВК, зарад „старих времена“.
Оно на шта наш саговорник упозорава јесте ширење кампова на Македонију, али преко Санџака и на Босну, у коју је за време рата деведесетих дошло око 800 џихадиста, као и да су готово сви који су преживели рат добили босанско држављанство и сада живе у БиХ. Истовремено, он каже да ће Македонија тек да се суочи са тим проблемом јер се у селима Танисевци, Малино, Брес, Лијане и Вакинци, бившим упориштима ОВК и АНА, припремају кампови у којима ће се обучавати будући борци ДАЕШ-а.
Наш саговорник тврди да су та села иначе и нека врста „стационара“ за мигранте, који су илегално ушли у Македонију. Оно што, међутим, плаши је у јавности мало познат случај да су својевремено три девојчице, тинејџерке српске националности између петнаест и седамнаест година пореклом са Косова „врбоване“ за ДАЕШ. Колико се зна, њихове породице су дебело платиле да их откупе од њих, продале су све на Косову и побегле у Србију. Оно што теши је да ипак нису биле заведене идеологијом већ „љубављу“, то јест, биле су у романтичним везама са поборницима тог покрета.