Нове муке у Македонији. У процесу сређивања бирачких спискова, дванаест државних институција објавило је коначну листу са укупно милион и осам стотина хиљада уписаних грађана, међу којима је и 40.000 такозваних „фантомских гласача“.
„Фантомским“ гласачима се сматрају они за које се, након упоређивања спискова имена у свим релевантним институцијама у Македонији, утврдило да никада нису били код матичног доктора, да не примају плате или хонораре, не постоје у пореској управи и тако даље. Све то не би представљало неки нарочит проблем да се међу њима нису нашла и имена неких познатих македонских политичара, новинара и народних посланика.
Бане Ђорђевски, политички аналитичар из Скопља, каже да се „чишћење“ бирачких спискова очигледно радило погрешном методологијом, што је оставило много простора за сумње и прегршт могућности за манипулације.
„Очекујем да се ће се потврдити да тих 40.000 људи заправо постоји, да нису ’фантоми‘, већ да је неки од система провере у Државној изборној комисији погрешно функционисао. Зашто, не знам, али треба утврдити да ли су у систем од почетка имплементирани погрешни методолошки приступи, па је систем утврдио да су ти људи ’непостојећи‘, иако, рецимо, постоје у евиденцији македонске полиције. Нешто је очигледно погрешно постављено у самом систему провере“, каже Ђорђевски.
Наш саговорник напомиње да је на том списку највише Албанаца, али каже да је веома важно и наћи одговор на питање како су се међу „фантомима“ нашле и личности из јавног живота Македоније.
„Иако је Државна изборна комисија донела одлуку да на следећим парламентарним изборима на бирачком списку поред имена сваког гласача буде и фотографија, због свега наведеног немам утисак да ће та промена допринети да избори прођу без манипулација“, забринуто каже Ђорђевски.
И Павле Трајанов, бивши министар полиције Македоније и лидер странке Демократски савез, каже да није потпуно сигуран у нови систем провере идентитета.
„Што се тиче фотографија, верујем да то може нешто да помогне, али не може да буде гаранција да манипулација неће бити. То јесте једна од форми која може да помогне да се заштити сваки глас, али како ће систем у пракси да функционише, то не знам. У питању је пре свега мера предострожности, која спречава да један гласач гласа више пута, јер се дешавало на ранијим изборима да онај ко ради у иностранству дође да гласа, а онда гласа за себе, али и за још неколико њих. То је био велики проблем, и зато се сада уводи нови систем“, објашњава Трајанов.
Трајанов има свако право да сумња у тачност бирачких спискова, били они са сликом или не, јер се и сам нашао у интересантној ситуацији — његово име се нашло међу тих 40.000 „фантомских гласача“, који имају личне карте и пасоше, али не постоје као активни корисници ни у једном другом систему — здравственом, финансијском, социјалном…
Бане Ђорђевски каже да је управо чињеница да се на списку „фантома“ налазе и људи попут Трајанова показала да је метод по којем се утврђује бирачки списак у старту био мањкав. То, каже наш саговорник, само води у нове проблеме.
„Ви се тренутно у бирачком списку водите под именом и презименом, с матичним бројем и кућном адресом. На гласачко место долазите с личном картом, коју проверава члан бирачког одбора. Ако се ваши подаци подударају — можете да гласате, тако да то да ли има или нема фотографије на бирачком списку није никаква допунска гаранција да ће се нешто променити на боље. Јер ако неко фалсификује личну карту, он фалсификује и слику! Дакле, неких нарочитих гаранција да ће се ниво сигурности током гласања побољшати — нема“, уверен је Ђорђевски.
У Државној изборној комисији напомињу да припрема софтвера за стављање фотографија из базе личних карата Министарства унутрашњих послова у бирачки списак није новост, и да се заснива на одредби из Закона о изборима. Одлука да се фотографија гласача нађе на бирачком списку је, иначе, проистекла из прошлогодишњег споразума четири највеће македонске странке, потписаног у Пржинама, а донета је како би се спречило гласање с туђом личном картом.
Иначе, у Македонији се још увек, уз мање корекције, користи такозвани „основни бирачки списак“, који је преузет из бивше Југославије. По њему, у Македонији живи милион и 800 хиљада гласача, од чега је око 170 хиљада у дијаспори, а 40 хиљада су поменути „фантоми“.
Гласачи из дијаспоре имају исто право гласа као и они који живе у Македонији, али се воде на посебном бирачком списку који је „етнички мешовит“ — на њему има и Албанца и Срба и Македонаца.
Подсетимо, политичка криза у Македонији траје већ више од две године, а почела је када је највећа опозициона странка, Социјалдемократски савез Македоније, одбила да уђе у Собрање и оптужила владајућу странку ВМРО-ДПМНЕ да је покрала парламентарне изборе тако што су на њима гласали и људи који немају право гласа у Македонији.
Четири највеће политичке партије су 20. јула (по други пут) постигле договор око спорних питања, који би требало да доведе до изласка политичке кризе. Он између осталог предвиђа да датум ванредних парламентарних избора у Македонији мора да буде одређен до 31. августа.
Досад је планирани датум за изборе већ два пута померан, и то управо због несређених бирачких спискова.
