Лист објашњава да је сада потпуно друга ситуација: и ако су касних ’90-их западне земље једва чекале да се мало боре са Југославијом, сада су спремне да ураде било шта да би избегле оружани сукоб. Осим тога, онда је Борис Јељцин оставио Милошевића на цедилу, али Путинова Русија неће тако поступити са Асадом, сигуран је аутор чланка.
„Немилосрдни диктатор уз подршку Русије оптужује стране силе да помажу његовим непријатељима-побуњеницима. Обе стране (и диктатор и побуњеници) организују масакре. Невладине организације страхују да је десетине хиљада цивила заробљено усред оружаног сукоба“.
„Међутим, западне силе прете да ће ударити по диктатору ако се не буде придржавао хуманитарног примирја. Звучи познато? Наравно. Описујем Косово 1998. године — годину дана пре почетка рата НАТО-а против режима Слободана Милошевића у Србији“, пише новинар „Индипендента“ Роберт Фиск.
Аутор подсећа да је тада Ослободилачка војска Косова (ОВК), којој је помагала и саветовала је ЦИА, претила да ће окупирати целу српску покрајину Косово. У тој покрајини Милошевићев режим одавно је нарушавао људска права и вршио „етничка убиства муслиманске већине“, наводи се у чланку. Међутим, и сам Милошевић кривио је Албанију да шаље оружје на Косово уз помоћ западних сила.
„И тако је и било“, пише аутор.
Разлика између тадашње и садашње ситуације је у томе да су западне силе 1998. „једва чекале да зарате са Србијом“. Међутим, данас те исте Западне земље раде све што је потребно како би избегле рат са Сиријом.
Аналогија са прошлошћу је очигледна: само је сада уместо Албаније Турска, уместо Милошевића Асад, а уместо ОВК Слободна сиријска армија, Нусра фронт или „нека друга сиријска структура коју ми или волимо или мрзимо“, наводи се у чланку.
„И бојим се да није случајно што се ове недеље неки званичник УН (који је активно цитиран, међутим његово име, као и обично, није наведено) изјавио: ’Алеп је нова Сребреница‘“, наводи Роберт Фиск.
Ипак, аутор чланка не слаже се са овом тврдњом.
„Трагедија у Алепу је јединствена, ужасна и потпуно се разликује од рата у Сребреници“, уверен је новинар.
Он објашњава да су Срби-хришћани 1995. убили више од осам хиљада босанских муслимана, а да су војници УН који су се тамо налазили, само посматрали шта се дешава и ништа нису предузимали, наводи се у чланку.
У Алепу се милитанти из редова муслимана-сунита боре у сиријској армији која се углавном састоји од муслимана-сунита, међутим њен лидер шиит добија подршку од муслимана-шиита из организације Хезболах и шиитски Иран.
Осим тога, аутор је уверен да међу лидерима групација које се боре у Сирији нема „добрих момака“, али без обзира на све доказе Запад ипак хоће да их тамо нађе.
„А паралеле са Косовом? То је Холивуд. Биоскоп. Једноставан сиже. Године 1998. морали смо да започнемо рат да би спасили косовске муслимане од Хитлера из Београда. 2016. ће нас подстицати да почнемо рат са Хитлером из Дамаска, иако је овог пута мање јасно кога желимо да спасемо. Курде? Наоружане ’умерене‘? Сиријце од којих милиони живе ван граница Сирије?“, пита се Фиск.
Али за разлику од 1998. Запад неће водити рат за Сирију, сматра он. На Косову су западне силе бацале бомбе све док тадашњи председник Русије Борис Јељцин није рекао Милошевићу да је препуштен сам себи.
„Али Путинова Русија неће Асаду рећи да је препуштен сам себи“, уверен је новинар.
Осим тога, на сиријској граници нема ниједне војске НАТО-а која би могла да нападне Сирију у случају да се Асад преда. Раније је постојала турска војска која је била нестрпљива да уђе у Сирију у име Запада, али сада се из познатих разлога све променило.
„Због тога усред патње Сиријаца, хајде да више не лажемо Арапе. Не спремамо се да спасавамо Алеп, чак и ако Асадов режим натера локалне побуњенике да се предају (као што се десило у Хомсу када се од нас није чуо ни глас). И не мислим да ћемо уништити Асада, јер је неколико месеци пре врхунца америчких председничких избора, излизана песма ’Асад мора да иде‘ на мистериозан начин је утихнула. Да, време је да престанемо да лажемо народ Блиског истока. И време је да престанемо да лажемо сами себе“, закључује новинар Роберт Фиск.