Ако је забрана учешћа на ОИ Исинбајевој и осталим чистим руским атлетичарима злочин против човечности, а јесте, онда је изгон руских параолимпијаца са Параолимпијских игара — геноцид.
„Нико није крив док се не докаже супротно“, основни је не само правни, него и цивилизацијски постулат. Одлуком да протерају (пара)олимпијце из Русије са (пара)олимпијских игара, гомила сивих „бирократа“ вратила је (пара)олимпијски спорт у период дивљаштва.
За време Олимпијских игара у античкој Грчкој престајали су сви ратови. Одлукама гомиле сивих, НН-бирократа 2016. године поништени су сви олимпијски принципи. Уместо примирја, добили смо наставак рата другим средствима. Најнижим и најподлијим. Ни чојства, ни јунаштва.
Уочи и за време Параолимпијских игара у Лондону 2012. године британски медији су параолимпијце називали суперљудима (superhumans). Што они и јесу. А Параолимпијске игре спортском манифестацијом у којој су сви победници. Што је тачно.
Због „допинг афере“ која изгледа као да су је „паковали“ најгрђи таблоиди, на основу рекла-казала приче атлетичарке ухваћене у допингу, неки руски спортисти су, ни криви, ни дужни, протерани са (пара)олимпијских игара. Укључујући и оне невине, које је последњих скоро годину дана контролисала Британска антидопинг агенција.
Филип Кравен, председник Међународног параолимпијског комитета, институције која је ђутуре протерала суперљуде из Русије са највеће спортске манифестације особа са инвалидитетом, јесте Британац. Кравен је и сам бивши параолимпијац, учесник пет Параолимпијских игара, али му то није сметало да саопшти одлуку о прогону својих колега. Колега кажњених на правди бога.
Кравен је био суперчовек. Данас је сиви бирократа.
Кратак је пут од суперчовека до полусвета. Пут у супротном смеру је знатно дужи.
