Након што се Министарство одбране Русије званично обратило војним ресорима Сједињених Држава и већини земаља Европе и Азије и позвало их да се придруже руским напорима у извођењу хуманитарне операције у Алепу, почели су да стижу и конкретни предлози, а прве су се одазвале Кина и Србија.
Војни аналитичар Горан Јевтовић на питање Спутњика откуд то да ће се српске снаге ангажовати у достави хуманитарне помоћи у конфликту у Сирији — с којим, ако се изузме прихват избеглица, нисмо имали много везе — одговара да је у питању класичан потез из домена хуманитарног права.
„Имамо закон о мировним операцијама, али за сваку појединачну операцију под окриљем УН или ЕУ Скупштина доноси посебну одлуку. Министарство одбране нема такве надлежности. Влада може да донесе одлуку, али Скупштина свакако мора да је ратификује, јер када се ангажују војне снаге на хуманитарним питањима, па и цивилне, на конкретним ратним жариштима где се одвијају борбе, могућност губитака је велика, све мора да буде у складу са државном одлуком“, каже Јевтовић.
Пензионисаног пуковника авијације Горана Јевтовића питали смо и какву би помоћ Србија уопште могла да понуди руско-сиријској коалицији у Сирији, јер Србија тренутно у сличним мисијама има око 330 војника и другог особља у шест мисија.
„Посебне снаге које би Србија могла да ангажује не постоје. Могу да се извуку из контингента који имамо, али он је симболичан. Поготово што су војне снаге ангажоване на мигрантској кризи, обезбеђују државне границе заједно са снагама полиције. Неке велике ресурсе Војска Србије нема, осим да упути материјалну, санитетску помоћ. Али оно што стоји у саопштењу Министарства одбране Русије говори другачије. Они то дефинишу као хуманитарну операцију, а то је широк појам. Она може да има и борбени аспект, током извлачења цивила из зоне борбених дејстава у зоне безбедности, супротна страна може да крене у злоупотребу, па се хуманитарна операција може претворити у борбену“, упозорава пуковник Јевтовић.
Међутим, некадашњи председник републике и српски министар одбране Борис Тадић каже да Војска Србије не може да учествује у мисији која подразумева извлачење људи из места у којима су у току операције, јер у таквим мисијама може да учествује само у окриљу Уједињених нација.
„Србија може да учествује само у мировним мисијама и операцијама, укључујући и операције наметања мира само ако су под резолуцијом Савета безбедности УН. Ово је операција која није под таквом резолуцијом и тако нешто није немогуће“, каже Тадић.
Он објашњава да Србија у тренутним околностима у Сирију може да пошаље санитетски материјал, завоје, газе, односно само оно што не може да буде злоупотребљено. Све остало, што би могло да буде злоупотребљено, не може бити предмет такве подршке, каже некадашњи Министар одбране.
„Драго ми је да Влада Србије разуме да наша земља мора да учествује у међународним мировним мисијама, иако су у мом мандату критиковали такву политику, говорећи да Србија пре свега треба да шаље своју војску на Косово и Метохију. Видим да они своју војску више не шаљу тамо. Не помињу ни Резолуцију 12 44 у том смислу, а толико су нас критиковали. Упозоравам владу да и у овој операцији може да пошаље само санитетски материјал и оно што може да користи људима за лечење, а никако за некакву злоупотребу“, каже Тадић.
Иначе, и поред више покушаја, Спутњик у Војсци Србије није успео да сазна који вид хуманитарне помоћи ће Србија упутити руско-сиријској коалицији у Сирији, која последњих дана покушава да заштити становнике разореног Алепа.
Подсећамо, Министарство одбране Русије јавно је изразило захвалност Кини и Србији, које су прве дале подршку руско-сиријској иницијативи за спровођење хуманитарне операције код Алепа.
„Очекујемо даље практичне кораке војних ресора поменутих држава у подршци руским напорима за пружање хуманитарне помоћи угроженом становништву“, наводи се, између осталог, у саопштењу из Москве.