„Кад се догоде трагедије, као у Сирији, а најочигледније у Алепу у протеклих пар недеља, мислим да УН може и требало би да уради више — пре свега у смислу веће финансијске подршке, не само од стране држава-чланица, већ и из ширих међународних извора“, рекао је Јеремић гостујући у петак увече на америчкој телевизији, где је најављен као фаворит у трци за новог генералног секретара УН.
Бивши председавајући Генералне скупштине УН и некадашњи шеф српске дипломатије указује и да је потребан ефикаснији начин допремања хуманитарне помоћи и оцењује да се начин на који УН у последњих пар година решавају хуманитарне кризе не може окарактерисати као сјајан.
Упитан да ли сматра да УН могу да утичу на сукобе, Јеремић каже да у свом програму предлаже нешто што неки сматрају контроверзним, а што он види као неопходно.
„А то је успоставити нову генерацију мисија за стабилизацију мира, са много снажнијим правилима ангажовања, која ће моћи да оперише у истинском свету 21. века, који је далеко опаснији него што је до сада био“, објаснио је Јеремић.
Он се током емисије осврнуо и на драматичну ситуацију у сиријском граду Алепу, коју је описао као „очигледан пораз међународне дипломатије“, оценивши да та дипломатија мора да буде много енергичнија уз учешће главних чланица УН.
„Уједињене нације морају бити оквир за налажење решења и морају се знатно више заложити да се главни актери доведу за преговарачки сто и та трагедија заустави, иначе је то наш колективни неуспех историјских размера и то морамо окончати“, истакао је српски кандидат за наследника садашњег генералног секретара Бан Кимуна.
На питање о украјинској кризи и Криму, Јеремић је одговорио да УН имају улогу да помогну у стабилизовању те деликатне ситуације везане за мир и стабилност, јер је у то питање умешана једна стална држава-чланица Савета безбедности УН — Русија.
„То је донело геополитичке тензије какве деценијама нисмо имали и то је веома опасно за међународни мир и стабилност“, упозорио је он.
Упитан шта је у врху његове листе приоритета, Јеремић је навео пет тема свог детаљног програма, а то су постизање циљева одрживог развоја, хватање у коштац са климатским променама, мир и безбедност, људска права и хуманитарна помоћ, реформа УН.
„Верујем у неопходност решавања питања климатских промена. Многе земље то не сматрају хитним питањем и одлажу решавање, али мислим да је улога УН и генералног секретара да буду чврсти кад је реч о испуњењу обавеза на том пољу, јер је то наше егзистенцијално питање у 21. веку и треба се концентрисати на то“, закључио је Јеремић.
