Скупштине општине Сребреница следеће недеље расправљаће о иницијативи о референдуму за издвајање Сребренице из Републике Српске. Идеја коју је представио начелник општине Ћамил Дураковић родила се након што је Уставни суд закључио да нема препрека за одржавању референдума о Дану Републике Српске и одбацио као неоснован захтев Бошњака за „заштиту њихових виталних интереса у Републици Српској“.
Професор Факултета политичких наука из Бањалуке Милош Шолаја подсећа да то није први пут да Бошњаци покушавају да мењају карту Босне и Херцеговине. Ради се о покушају политичке манипулације, да се са једне стране утиче на став међународне заједнице према референдуму у Републици Српској, а са друге стране да се покуша остварити нешто што је и пре неколико година покушавано са идејом о формирању дистрикта Брчко, каже Шолаја за Спутњик.
„На жалост свих нас, они који треба да реагују на такве одлуке, а то су високи представник за БиХ и међународне организације — ћуте, а то је директно задирање у један од најважнијих сегмената Дејтонског мировног споразума, а то је територија. У дејтонским оквирима највише се говорило о територијалним односима, непрекидности територије на основу женевских принципа из септембра 1995. године када је то дефинисано и уграђено у споразум. Нажалост, покушавају неке друге односе, став Републике Српске, као институционалне заједнице, који се односи на питање проглашења Дана Републике, искористе за политизацију других проблема.“
Не треба заборавити да је захтев за одвајање Сребренице од Српске дошао пред изборе у Босни и Херцеговини, који су локални, али их, као увек, прати јака национална реторика. Тако се Бошњаци из Сребренице позивају на лоше резултате власти у Бањалуци када је у питању заштита њихових националних интереса, а као аргументе помињу спречавање изучавања матерњег језика и наводне претње председника Републике Српске да Бошњаци морају да изађу на референдум уколико желе да живе у Републици Српској.
Република Српска је институционални део БиХ и сви у тој републици живе онако како прилике налажу, а власт је боља или лошија, то се доказује на изборима, Сребреница је територијални део Републике Српске и то се не може променити без међународне конференције каква је била у Дејтону пре 25 година, објашњава Шолаја.
„Према томе, ово су заправо неки илузорни покушаји да се одговори на референдум у Републици Српској, да се минимизује могућност да се у Републици Српској распише референдум. Пре свега, референдум је начелан, његов резултат може да буде предлог Скупштини која може да га усвоји или не, то је израз политичке воље. Он је овога пута испровоциран чињеницом да Босном и Херцеговином управљају стални представници. То је нешто што би требало да се промени, јер више не може да одржава ред у БиХ. На крају крајева, то јесте интерес и међународне заједнице, да више не управљају земљом, јер овако сутра не би могли ни у ЕУ, нити у било коју другу политичку или безбедносну асоцијацију. Нажалост, то неко скривено самовлашће међународне заједнице, која интервенише само онда када њој одговара, остаје присутно“, каже Шолаја.
Он додаје да бошњачка заједница уз помоћ институција у Сарајеву у великој мери настоји да искористи међународну заједницу да би умањила степен других нивоа власти, пре свега Републике Српске, која је конститутивни део БиХ, али и хрватске заједнице. Овоме треба додати и чињеницу да се у Сребреници данас ради на интеграцији српских странака.
„Бошњаци не желе БиХ са ентитетима, ни са два, а камо ли са три, све раде да уз помоћ међународне заједнице то реше. То траје 25 година. Нажалост, они неће да схвате да нико из међународне заједнице неће насилно мењати Устав БиХ. Он може да се промени само унутрашњом вољом његових конститутивних елемената, а то су три народа и у том смислу би било боље да се разбијају такве политике“, закључује Шолаја.
Подсећамо, после најаве референдум о издвајању Сребренице из Републике Српске одмах је реаговао председник Српске Милорад Додик који је рекао да је тај град територијално локална заједница у оквиру Републике Српске и да никакав референдум, ни било шта друго, то неће променити.
Према његовим речима, веома је јасно да је уставним поретком предвиђена и расподела територије и да референдум РС о Дану Републике није питање територије нити било шта друго везано искључиво за питања која су регулисана Уставом.
