Потпредседник САД Џозеф Бајден посетиће Београд и Приштину од 15. до 17. августа. Други човек одлазеће америчке администрације у Београду ће се састати са председником Србије Томиславом Николићем и премијером Александром Вучићем, а у Приштини Бајден ће разговарати са косовским председником Хашимом Тачијем и премијером Исом Мустафом.
Иако Бела кућа није навела теме које ће се наћи на столу приликом Бајденовог сусрета са српским и косовским званичницима, стручњаци оцењују да ће његове кључне поруке ићи у смеру деблокаде бриселског процеса, али и подршке спољној политици коју је Србија и до сада водила.
Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику оцењује да је реч о посети од приоритетног спољнополитичког значаја и верује да ће Бајденове поруке за Србију бити изузетно позитивне.
„САД снажно подржавају даљи процес европских интеграција региона и Србије, а дале су активан допринос отварању поглавља 23 и 24. Оно што је за Србију такође важно је да САД желе да дају свој допринос даљој стабилизације економских прилика и да подстакну инвеститоре из Америке да улажу у Србију. Једна од тема свакако ће бити и нормализација односа Београда и Приштине, односно имплементација Бриселских споразума. Евидентно је да САД имају ту врсту утицаја на Приштину да могу издејствовати деблокаду овог процеса“, каже Јоксимовићева за Спутњик.
Да званични Вашингтон недвосмислено има утицаја на косовске званичнике сматра и Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику.
„Видели смо да бројна инсистирања ЕУ да дође до имплементације Бриселског споразума и формирања Заједнице српских општина нису уродила плодом и да Приштина стално одлаже да преузме обавезу да имплементира оно што је потписала. Чини ми се да ће САД са много више кредибилитета успети да утичу на приштинску страну да до тога дође јер је ЗСО срце Бриселског споразума из 2013. године“, објашњава Ђукановић за Спутњик.
Сличног става је и Ненад Васић са Института за међународну политику и привреду, који напомиње да се не сме изгубити из вида чињеница да сузавац у косовском парламенту, проблем демаркације са Црном Гором и нестабилна политичка ситуација у Приштини нису нешто што радује америчке званичнике.
„Америчка администрација је веома незадовољна косовским Албанцима, њиховим односом према парламентарној демократији, мањинама, као и третманом који има косовска опозиција. У том смислу нестабилност, која се повремено јавља са ванпарламентарним протестима, свакако дестабилизује Косово и регион, нарочито у контексту кризе у Македонији и институционалне кризе у Црној Гори. Та регионална нестабилност је разлог за појачане активности које можемо очекивати као најаву за све оно што ће предузети будућа америчка администрација након избора“, истиче Васић.
Када је реч о спољној политици Србије, Александра Јоксимовић подсећа да је приликом недавне посете Викторије Нуланд, помоћнице америчког државног секретара САД, Београду упућена снажна порука да Америка не очекује од Србије да се опредељује између великих сила. Исти тон Јоксимовићева очекује и током посете америчког потпредседника.
„Мислим да неће постојати снажан притисак да се Србија усагласи са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, односно да се неће вршити притисак да се уведу санкције Русији“, објашњава Јоксимовићева.
Саговорници Спутњика слажу се да су билатерални односи Србије и Америке стабилни и на узлазној путањи. Ипак, према речима Драгана Ђукановића, те односе већ дуже оптерећују случај Битићи из 1999, као и паљење Амбасаде САД 2008. године.
„Мислим да Влада Србије у овом тренутку показује спремност да отклони препреке у билатералним односима које су везане за та питања и да ће Београд показати да има довољно снаге да се та питања разреше како би се растеретили односи са једном од најутицајнијих држава света“, каже Ђукановић.
Иначе, потпредседник САД у Београд и Приштину стиже са супругом. Они ће присуствовати отварању пута на Косову који ће носити име њиховог сина Џозефа Боа Бајдена Трећег, који је умро од карцинома 2015. године.
Бела кућа је саопштила да ће пут носити име Бајденовог сина „у знак поштовања и захвалности за његов допринос Косову“.
