Др Роа Грано са Универзитета Бен-Гурион у Негеву објавио је истраживање на сајту „Нејчер геосајенс“ у коме наводи да би Средоземно море могло да буде неких 140 милиона година старије него што се досад мислило, што га чини најстаријим морским дном на Земљи.
Компактна формација која се обично види у океанској кори резултат је необичне густине, која узрокује да се брзо врати у Земљин омотач у областима спајања тектонских плоча. Овај процес „убрзаног рециклирања“ је разлог зашто се сматра да је велики део океанске коре планете млађи од 200 милиона година. Али Граноово истраживање показује да би кора у Херодотовом басену могла да буде много старија.
Херодотов басен је прекривен дебелим седиментом, што отежава прецизно очитавање колико је тачно стара кора и да ли је, уопште, океанска. Грано је анализирао структуру коришћењем магнетским података, налажењем стена које се разликују у магнетичним елементима, који су показатељи формирања океанске коре у средњоокеанском гребену.
Налази су значајни, пошто, када се врела магма, која се креће унутар или испод коре, охлади новоформирана стена садржи магнетичне минерале који се поравнавају са магнетним пољем Земље. Са временом промена у оријентацији је фиксирана на дну океана, чиме се ствара „баркод" који служи као временска одредница у формацији коре, наводи Грано.
Анализирањем и идентификацијом искривљених магнетних образаца у седименту испод Херодотовог басена, геолог је образложио да би океанска кора могла бити стара до 340 милиона година. Он сматра да би басен могао да представља остатке океана Тетиса, који је постојао пре Атлантског и Индијског океана. Уколико је научник у праву, ова област је много старија него што се раније мислило.
Граноово истраживање подржао је Програм ЕУ за истраживање и технолошки развој и Израелска научна фондација, а финансирало га је Министарство науке, технологије и свемира.
