Порука нове министарке правде Неле Кубуровић да ће се Министарство које је управо преузела трудити да Устав Србије буде промењен до краја 2017. године само је једна у низу сличних и значи да ће до промене највишег правног акта доћи, само се не зна кад.
Измена Устава није искључиво у надлежности Министарства, појаснила је министарка, већ је то ствар ширег консензуса.
Промена Устава, подсетила је Кубуровићева, предвиђена је и Акционим планом за поглавље 23. А пре те промене, како је истакла, мора бити промењен и начин избора носилаца правосудних функција.
Октобра прошле године Радна група, коју је формирала Комисија за реформу правосуђа, направила је прву верзију сугестија решења која би требало да умање политички утицај у процесу избора председника судова, судија, јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца, као и чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца.
Шта је уочено као мањкавост
Важећи Устав Србије донет је, после два дана гласања, 2006. године и готово од тада постоје оправдане и неоправдане критике на његов рачун.
Познаваоци прилика под којима је он донесен кажу да је важећи Устав писан под утицајем политичара и да мора да претрпи промене како се не би догађало да постоје нелогичности попут недоумице коме одговара министар: председнику Владе или Скупштини, јер се то на два места у Уставу различито уређује.
Такође, они сугеришу да члан 102, став 2, каже да посланик може, под условима утврђеним законом, да пренесе свој мандат странци са чије листе је изабран, што се тумачи као укидање слободног мандата, па експерти сматрају да ће у том делу Устава сигурно бити измена.
Новим уставним променама, једна је од сугестија, требало би изменити позицију председника Србије. Наиме, председник Републике бира се на непосредним изборима, али има релативно мала овлашћења. Зато је предлог да та позиција буде или претворена у јаку фигуру са јаким ингеренцијама у извршној власти или председнику оставити досадашња овлашћења, али га не бирати непосредно, већ у Парламенту.
Међутим, ако ће промена Устава бити до краја наредне године, али ни то није сигурно, онда је вероватније да ће нови председник Србије бити биран према ономе што прописује важећи Уставу, јер редовни председнички избори треба да буду одржани наредне године.
Познаваоци политичког система сматрају да би и у раду Владе могло да дође до измена, односно да би уставним променама могао да буде уведен канцеларски модел према којем када је једном конституисана Влада, председник Владе има право да бира министре без поновног гласања у Скупштини, а да само обавести Парламент када је заменио неког министра.
Неопходно је, и то је сугестија, да Србија размотри своју територијалну организацију и поново приступи реорганизацији, првенствено из економског и разлога праве, одрживе експлоатације природних ресурса.
Готово сви за промену закона свих закона
Последњих година готово све политичке странке, неке невладине организације, али и поједини интелектуалци, па чак и они који се могу назвати „уставобранитељима“, имају једино спорење око тога које делове највишег правног акта би требало променити. Поједини правни стручњаци залажу се и за расписивање избора за уставотворну скупштину.
Стручњаци су сагласни да разлози промене Устава морају бити темељно и пажљиво проучени јер је он базични документ који државу чини политичком заједницом, те због тога мора бити заснован на принципима који су прихватљиви за све. Због тога, истичу, веома је важно да се чује глас свих странака, чак и ванпарламентарних, јер је то једини начин да се добије квалитетан Устав и широка подршка.
Сретењски устав, први српски Устав, био је увођење Европе у тадашњу Србију, директно улажење те Србије у породицу држава које имају јасно уређење и ограничење власти суверена, али пре свега долажење Србије себи. Да ли ће дуго најављивана промена важећег српског Устава донети одлазак Србије од себе, а због пута у Европу?
Србију на путу будућих европских интеграција чека пренос дела суверености, тачније прихватање уговора ЕУ и њених директива, то јест њеног секундарног права као дела правног система Србије. Све земље које су приступале ЕУ кориговале су своје уставе и мењале политички систем, али би могао да настане проблем ако до промене садашњег Устава дође због избацивања преамбуле везане за Косово и Метохију. Дакако, за тако нешто је потребан референдум.
