„Република Српска нема намеру да одустане од референдума. Одлуку о томе донео је Парламент уз консензус свих политичких фактора у РС, тако да нема начина да РС од тога одступи, или да промени датум или питање“, каже у разговору за Спутњик Милорад Додик, председнике Републике Српске, поводом спекулација да би референдум о датуму празника Дана Републике Српске заказан за 25. септембра могао бити отказан.
Доста галаме је подигнуто због референдума са свих страна. Зашто?
— Галама је створена због навике муслимана у Босни да све постижу ујдурмом коју они промовишу, а онда и због слабости представника међународне заједнице и њиховог поданичког односа према муслиманима у Сарајеву, који се укључе у такву игру. У суштини покушава се да се нађе разлог за неодржавање референдума, јер не могу да га нађу ни у питању, ни у праву да се референдум одржи. Дакле, референдум као питање и датум уопште нису спорни. Верујем да неки у међународној заједници покушавају због тог свог односа и партнерства са муслиманима свих ових година да изграде неки став за евентуалну забрану референдума, што би било недопустиво, јер би се тиме међународна заједница показала искључиво као продужена рука муслимана у БиХ — што она, додуше, и јесте. Али то би био заиста очигледан пример њиховог недоличног понашања. У сваком случају референдум ће бити одржан, без обзира на све опструкције које могу да ураде.
Да ли ће се после референдума у РС нешто променити у БиХ?
— Стална понижавања РС кроз наметнута решења високих представника БиХ. Одлуке Уставног суда БиХ, у којем одлуке доносе троје страних судија и два Бошњака, тврдећи да је то већина и демократија, а који задиру у конститутивни карактер РС и српског народа у БиХ. Пракса њиховог узурпирања и Дејтонског мировног споразума као међународног уговора, а наравно понижавања Срба свих ових година… Референдум је нађени одговор на ту њихову ароганцију. И према међународном споразуму и према РС. Они су у паничном страху сада од свега тога.
Наравно да ми нећемо оклевати да одржимо референдум у будућности по разним питањима и зато они верују да ако сада ово спрече да ће умањити вољу српског народа да се даље бори. То, наравно, није истина. Нити могу спречити, нити могу угрозити вољу. Мислим да ће овим референдумом и Срби схватити да имају адекватан одговор на све одлуке које неко доноси у име њих. Овде су Срби искључени у доношењу одлука и прегласани.
Оно што никада не смемо да дозволимо је да у БиХ будемо прегласни, или да неко одлучује у име нас. Та пракса међународне заједнице да игнорише Србе и њихово демократско стечено међународно право, кроз међународни уговор који се зове Дејтонски уговор, све ове године је увек на неки начин правдано чињеницом да ће то бити неколико дана галаме — па ником ништа! Тако се и дешавало, али нису очекивали да референдум буде одговор на све то. Годинама се против тога боре, као што се и ми годинама боримо да га спроведемо. Зато он представља неку вододелницу у политичком процесу и односима.
Срби не треба да оклевају да на свако узурпирање њихових права у БиХ одговоре референдумом. Референдум је демократско право гарантовано народима и конвенцијама УН. Када се борите против референдума кршите низ међународних аката. Сада је то питање, наравно, нашег истрајавања у борби за наша права и у том погледу апсолутно ће референдум бити записан као место на којем је јасно речено да нас нико не може прегласати, да нам нико не може наметнути одлуке, нити одлучивати у име нас.
А шта ако Канцеларија високог представника у БиХ одлучи да поништи одлуку Скупштине РС о одржавању референдума?
— Високи представник се претерано меша у ствари БиХ. Креирао је многа лоша решења због чега је БиХ заглављена у немогућности да иде даље. Да је остало све у оквиру дејтонских изворних принципа БиХ би можда могла да нађе себе. Овако, градећи један квази систем преваре, којем је кумовао високи представник у БиХ свих ових година, рушећи Устав, рушећи Дејтонски споразум, градећи БиХ по вољи муслимана што више централизовану БиХ, доведена је БиХ у глиб из којег се она сигурно неће ишчупати. ОХР сада тврди да они бране Дејтон. Ако је ико рушио Дејтон то су онда они и ако је ико криминалац међународног карактера на овим просторима, онда је то високи представник који је кршио међународно право. Они су огрезли у том криминалу и не би ни било неко чудо да нешто тако ураде. Али није само то. Они реагују искључиво на захтеве муслимана и то ће дефинитивно уништити и оно мало ауторитета које ОХР има, а које Срби посматрају већ сада са подсмехом јер се показало да су институција само једног народа. И да им је свих ових година био циљ не да спроводе Дејтонски споразум, већ да га униште и да спроводе БиХ по принципима који одговарају муслиманима у БиХ.
Да ли постоји решење за проблеме у БиХ?
— Постоје само два начина. Да се вратимо на изворне принципе Дејтонског споразума, што неће ни међународна заједница ни муслимани, или, иако ће то дуже траје, наравно, да дође до распада (дисолуције). То ће произвести процесе, не само децентрализације, него и процесе раздвајања које не треба искључити као могућност у будућности. Свакако да је референдум начин на који ће се одлучивати о свим важним питањима овде, па и о статусима.
Ако сам добро разумела ако се настави политика кршења изворног Дејтона, Република Српска је спремна да у будућности спроведе и референдум о осамостаљењу?
— Нико то не искључују, ни они, ни ми. То је апсолутно легитимна политичка тема о којој се може разговарати. Она сада није на дневном реду, али у политичко принципијелном смислу, нешто што апсолутно не треба искључити у будућности. Дакле, ствари ће се решавати или поштовањем изворног Дејтонског споразума или референдумом као верификованим најширим обликом одлучивања народа. Имали смо апсурд да се британски амбасадор у БиХ меша у унутрашње ствари и критикује референдум, а његова земља је само неку недељу раније спровела референдум који је потресао читав свет. Према томе, ти различити аршини ће бити изгубљени. Али без обзира што су међународним актима дата универзална права свима, ми ћемо овде за своја, очито, морати да се боримо. Зато је питање референдума, као облика изјашњавања, за нас једно од кључних питања овог времена и ове политичке генерације у РС.
Да ли је најављени референдум у РС, како се тврди, увод у распад БиХ у овом облику?
— Милим да они шире параноју, и то раде годинама, исто као што годинама измишљају и некакве квази позиције као што је она да су Бошњаци искључиве жртве у ратовима и да због тога имају нека већа политичка права. Што није тачно, јер овде су сви жртве. И Бошњаци, и Срби, и Хрвати, ко год је живео у оно време рата овде, који је очито био бесмислен, али који је креирао Алија Изетбеговић одлуком о отцепљењу од Југослвије и мајоризацијом Срба. И то је истина што се нас тиче. Бошњаци имају своју истину. Оно што је сада важно је да Бошњаци не одустају од свог концепта „расплакане нације“ која шта год јој није по вољи диже дреку рачунајући на саосећање или на положај код међународне заједнице да се увек њима удовољава без обзира шта радили. Према томе, у том погледу јасно је да политика која се води у РС није политика сукоба. Када се расписивао референдум ни у једом тренутку није речено ништа што би могло бити претеће за било кога, већ су позвани сви грађани, и Срби, и Бошњаци, и Хрвати, да изађу на референдум и да гласају.
Може ли доћи до сукоба? Чују се неке претње сукобима?
— Претње долазе са неких других страна. Лично мислим да нема капацитета за такву причу. То би био сумрак међународног права и наравно и мали инцидент те врсте дефинитивно би Републику Српску ставио на други колосек изван БиХ.
