Сусрети премијера Александра Вучића и Едија Раме, поред значаја за билатералне односе Албаније и Србије, имају и шири регионални значај, па су као такви на неки начин спонзорисани, односно подстакнути од стране Европске уније, каже за Спутњик Милан Крстић, асистент на ФПН-у у Београду, поводом најављеног (још једног у низу) састанка двојице лидера ових земаља у октобру у Нишу, где ће отворити српско-албански Бизнис форум.
Таласање између Скадра и Хоргоша
Геополитичко планирање из Брисела, додаје Крстић, перципира однос између Београда и Тиране, али и шире, однос између српског и албанског народа, као кључну осовину у региону, за перспективу стабилности региона.
Разлози за то су, наводи саговорник Спутњика, пре свега у чињеници да је српски народ и даље најбројнији, да је Србија највећа држава региона и да се као таква неретко и у изјавама европских званичника перципира као кључна неуралгична тачка у региону. С друге стране, додаје Крстић, албанска нација је најмлађа, али нација која најбрже расте, па је као такву виде као другог кључног играча за стабилност и перспективу региона.
Односи Србије и Албаније су веома важни за Балкан, додатно појашњава Милан Крстић, зато што постоји највише додирних тачака у којима има постконфликтног наслеђа, а који се везују за албански и за српски народ.
„Што се тиче албанског народа то су Македонија, Косово и Метохија, па донекле и југ Србије. Са стране српског народа имамо својеврсно постконфликтно наслеђе у Босни и Херцеговини, донекле у Хрватској, и такође на Косову и Метохији“, појашњава Крстић закључујући да српски и албански народ имају и даље највећи број, условно речено, отворених питања, односно потенцијалних тачака где би могло доћи до дизања етничких тензија.
„Од тога се неке преклапају, пре свега мислим на простор Косова и Метохије имајући у виду и оне факторе које сам већ навео, а то је величина државе, бројност нације, и младост нације. Мислим да су то разлози који подстичу баш фокусирање на овај однос, однос између српског и албанског народа“, конкретизује Крстић.
Ко има тапију на Космет
Поставља се питање да ли се европским инсистирањем на договорима Београда и Приштине на неки начин даје право Албанији на полагање тапије на Космет.
Међутим, асистент Крстић сматра да је у питању тактички потез јер је званичном Београду лакше да прави договоре са званичном Тираном, са којом има нормалне дипломатске односе, него са Приштином, коју сматра делом суверене територије Србије. Упркос томе што постоје бриселски преговори, што постоји све интензивнија комуникација између Београда и Приштине, она је ограничена чињеницом да се различито гледа на статус јужне српске покрајине.
Због тога Тирана, према мишљењу саговорника Спутњика, може на неки начин да буде адреса где може да се преговара о бројним питањима између српског и албанског народа, а да се избегну формалне препреке које постоје у дијалогу Београда и Приштине.
„Други фактор је свакако и чињеница да је албански етнички корпус прилично хомоген и да велики број људи на ’Косову‘ гледа у Тирану као у неку врсту своје престонице, а не само у Приштину“, образлаже Крстић. Зато се, каже он, рачуна и на утицај који елите из Тиране могу да остваре на елиту у Приштини, односно на оне који доносе одлуке. Сличном логиком гледа се и на Београд, у контексту Републике Српске.
„Дакле, рачуна се да старији брат, условно речено, у позицији српског народа то је Београд, а у позицији албанског то је Тирана, може да утиче на Републику Српску и на ’Косово‘“, јасан је Крстић, додајући да формално право такав однос не би требало и не би смео да буде исти, имајући у виду да је Република Српска призната као ентитет од стране својих релевантних фактора, док је са друге стране у погледу статуса „Косова“ то још нерешено питање.
Неће бити прекрајања граница
У суштини, према мишљењу нашег саговорника, дефинитивно постоји одређена перцепција односа народа која можда превазилази границе.
У том смислу да се не гледа само формално на то да ли је неко са подручја Косова и Метохије Албанац или је Албанац из Албаније, него се гледа у смислу етничких корпуса.
„И мислим да ту може да се направи одређена паралела. Са друге стране, мислим да Eвропска унија неће ићи толико далеко у правцу формалног мењања граница односно у правцу неке врсте дозволе за пројекат ’Велике Албаније‘ јер уколико би се то десило, то би изазвало многе промене у читавом региону“, закључује Крстић.
Дакле, појашњава он свој став, неће се играти на било какву карту даљег прекрајања граница, али се суштински игра на утицај који елите у Тирани и у Београду имају на свој етнички корпус ван граница своје државе.
