Дачић је поновио да Србија неће признати једнострано проглашену независност Косова и позвао земље које то нису учиниле да остану при свом ставу, док је земље које су признале Косово подсетио да је КИМ део територије Србије у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН.
„Имајте на уму да је подршка међународне заједнице кључна за успех дијалога Београда и Приштине. Свака могућа промена става држава које нису признале једнострано проглашену независност Косова би негативно утицала на даљи конструктиван приступ страна у дијалогу и на имплементацију досад постигнутих договора. То је оно што тражимо“, рекао је српске шеф дипломатије.
Дачић је критиковао делове извештаја који се односе на формирање Заједнице српских општина (ЗСО), повратак и положај српске и других мањинских заједница, рекавши да ти проблеми нису представљени на адекватан начин.
Он је подсетио да је постизање Бриселског споразума имало за циљ институционалну заштиту српске заједнице на КИМ кроз ЗСО, чиме би се она суштински надовезала на Резолуцију 1244.
„Уместо да њено формирање буде централно питање које је морало бити спроведено што хитније, она је постала предмет политичких уцена“, рекао је Дачић.
Он је указао да су из извештаја УН и овог пута изостављене референце на положај српске и других заједница јужно од Ибра, где живи већина српске заједнице, и нагласио да нису и не могу бити сви проблеми везани искључиво за подручје северно од Ибра.
„Начин на који се у извештају помиње концептуални документ приштинских власти који се тиче повратка, ствара лажну слику да се у Приштини на плану повратка нешто озбиљно ради, али досадашња искуства дају основа за оправдану сумњу у том погледу“, додао је Дачић.
Спајање одељка о владавини права са људским правима у структури Извештаја учинило је да са радара потпуно нестане аспекат људских права припадника мањинских заједница, нагласио је шеф српске дипломатије.
Он је додао да је од административних и правних препрека до одсуства безбедности, питање повратка нераскидиво повезано и са питањем правно-имовинских споразума.
„И овом приликом истичем поразну чињеницу да је одрживи повратак остварило тек око 4.000 лица“, рекао је Дачић, оценивши да је остварени повратак „заједнички неуспех“ свих актера укључених у ово питање.
Недопустиви су и бројни случајеви напада и уништавања српских објеката, истакао је он.
Извештај, како је упозорио, само у једној реченици наводи да је забележено 86 инцидента напада на припаднике српске заједнице, а изостаје приказ институционалног реаговања, тужилаштва, полиције и правосудних органа.
„Крајња и најопаснија последица оваквог приступа је навикавање свих, укључујући међународну заједницу, на фактичку некажњивост за кривична дела почињена против Срба и других неалбанаца“, навео је Дачић.
Он се осврнуо и на питање тероризма, напомињући да је безбедност на Косову и Метохији увек била нестабилна.
„Радикализација политичке климе и погоршање безбедносне ситуације услед јачања политичког и верског екстремизма само су појачали ту нестабилност. И извештај пред нама садржи референце о борцима Исламске државе пореклом са Косова и Метохије. Косовски Албанци су процентуално, у односу на број популације, најзаступљенији у редовима ове терористичке организације. О забрињавајућим последицама оваквог стања сувишно је и говорити“, рекао је он.
Дачић је упозорио и да представници Приштине на седницама СБ УН већ дуже време износе грубе неистине и баве се пропагандним лажима.
Прошли пут смо чули да је косовским Албанцима било забрањено да играју фудбал, па би се могло помислити да је то у некој земљи под контролом ДАЕШ-а, рекао је Дачић.
„Међутим, у време Милошевића, њихов фудбалер Фадиљ Вокри је одлучио да пређе у фудбалски клуб Партизан чији је и данас навијач. Да ли вам звучи вероватно да неки фудбалер кога наводно злостављају, дискриминишу и пребијају зато што је припадник мањине, наступа у репрезентацији те земље и годинама игра за клуб из главног града те земље?“, упитао је он.
Према његовим речима, једна од мантри је и да су Албанци били лојални грађани Југославије док се није појавио Милошевић.
„То је још само једна теза коју пласирају у циљу придобијања подршке за етничко чишћење које систематски спроводе на Косову“, навео је Дачић.
„Међународне организације су нажалост имале улогу у овом процесу“, рекао је он, подсетивши на сведочење бившег шефа мисије ОЕБС-а Вилијема Вокера о наводном масакру у Рачку, које је послужило као изговор за НАТО бомбардовање.
Он је указао да косовска представница Вљора Читаку на седницама увек говори о геноциду и етничком чишћењу, што је, како је истакао, још једна лаж.
„Историја још не памти такав ’геноцид‘ после којег припадника народа који је извршио геноцид има 10 пута мање, а оног који је наводно жртва геноцида знатно више“, рекао је Дачић и указао да су, од 427 насеља, Срби протерани из 311.
„Статистика је страшна и поразна“, нагласио је он и навео да је у Приштини 1981. године је било 43.875 Срба, а према попису из 2011. само 430.
„То је 100 пута мање. Па какав је то геноцид, злочин и етничко чишћење над Албанцима?“ упитао је он.
„Ово је реална слика о Србима на Косову. А пропагандне пароле препуштам другима“, закључио је Дачић.
Прама његовим речима, Србија ће, у интересу регионалне стабилности и што бољих српско-албанских односа, наставити дијалог Београда и Приштине.
„Наставићемо политику мирног решавања конфликата, одговорни приступ нормализацији односа и пуно спровођење усаглашених договора у Бриселу“, казао је шеф српске дипломатије.
Питање Косова и Метохије је много више од територијалног и питања националног идентитета, оно је тачка на којој ће се дугорочно дефинисати српско-албански односи од којих зависи стабилност и економска перспектива читавог региона, рекао је шеф српске дипломатије, истакао је он.
Без обзира на чест недостатак конструктивности друге стране, наставићемо да посвећено радимо на побољшању односа, рекао је Дачић.
„Не желимо да ситуација на Косову и Метохији буде латентна претња стабилности и напретку Србије и региона, и зато ћемо предано радити на мирном решавању несугласица“, закључио је Дачић.
