Мери Јовановић одлично говори руски. Родила се 1958. године у Канади, у породици емиграната из Русије. На дипломатском попришту је више од 30 година, а за собом има рад у амбасадама у Сомалији, Великој Британији, Русији и Канади.
Њен деда по очевој линији био је Србин, а отац Михаил Јовановић је био рођен у Чити, недуго после Октобарске револуције 1917. године, и успео је да побегне из нацистичког логора за војне заробљенике током Другог светског рата.
После револуције њен деда по мајци побегао је из Русије у Немачку, где је одрасла њена мајка Нађа. Родитељи Јовановићеве срели су се тек када је њена мајка напустила Немачку.
Период рада Јовановићеве у Украјини запамћен је углавном по томе што је оптужила Кијев да нарушава санкције против Ирака. Према њеним изјавама, Украјина је наводно продавала тадашњем ирачком лидеру Садаму Хусеину станицу за радарско осматрање „Кољчуга“, али та информација није била потврђена.
Скандали у Киргизији
Мери Јовановић је 2005. године била именована за амбасадора САД у Киргизији, после „тулипанске“ револуције у тој земљи. Била је на челу дипломатске мисије до 2008. године, како се чини, без резултата.
Јовановићева је 2006. године понудила Киргизији да ступи у програм Светске банке и Међународног монетарног фонда који би, према њеном уверењу, земљи помогао да исплати део спољног дуга.
Та иницијатива изазвала је бурну реакцију у друштву, а протест су изразили и представници власти и опозиција који су сматрали да република на тај начин практично потпада под спољну управу.
Спор је изазвала и америчка авио-база на територији аеродрома „Манас“. У децембру 2006. године амерички војник убио је држављанина Киргизије и, без обзира на протест државних званичника, био тајно пребачен у САД. У Киргизији су почели да захтевају укидање дипломатског имунитета америчким војницима, а предлагано је и да се авио-база измести са територије републике.
Одлазак Јовановићеве са дужности амбасадора подударио се са такозваним „оружаним скандалом“ 2008. године, када су сарадници Министарства унутрашњих послова Киргизије у Бишкеку пронашли складиште оружја у стану који су изнајмљивале америчке дипломате. Касније је објављено да је оружје било намењено тренинзима са киргиским безбедњацима.
Политичко левитирање у Јерменији
Следеће радно место Јовановићеве била је Амбасада САД у Јерменији, на чијем је челу била од 2008. до 2011. године. У Јеревану је Јовановићева била усредсређена на два питања — на потписивање протокола о нормализацији односа Турске и Јерменије и на закључивање споразума о слободној трговини Јерменије са Европском унијом.
Документи о нормализацији односа са Турском били су потписани 2009. године у Цириху, али је процес њихове ратификације у овом тренутку замрзнут.
Што се тиче споразума о слободној трговини, ЕУ је 2015. била принуђена да са Јерменијом започне нове преговоре, пошто се та земља прикључила Евроазијској унији.
Шта чека Украјину
Према мишљењу аналитичара, Мери Јовановић именована је за амбасадора у Кијеву како би после смене америчког председника украјинска политика Вашингтона остала непромењена.
Како је навео главни научни сарадник Института САД и Канаде Владимир Васиљев за Радио Спутњик, Јовановићева има искуство рада са последицама државног преврата, захваљујући „тулипанској“ револуцији у Киргизији.
„Рачунају на то да ће у Украјини бити настављена политика коју води Америка, каква год да је нова америчка администрација после избора. Биће постављена политичка фигура која је већ доказала да ће наставити политику подршке мајданској власти“, сматра он.
