Неки тврде да је то добро за туризам и свеукупни развој земље, а други су забринути због арапске куповине земљишта, наводи „Дојче веле“.
Кувајћанин Абдул Меџид у Босни и Херцеговини се осећа „врло угодно“.
„Дошао сам овде као туриста. Ово је веома лепа земља и људи су веома добри. Уживам у босанској клими и босанским планинама, рекама и језерима“, каже Абдул Меџид.
Бедр ел Шемри је из Хаила, града у Саудијској Арабији. За разлику од Абдула Меџида, Ел Шемри размишља и о куповини земљишта у БиХ.
На питање зашто, одговара врло конкретно:
„Погледајте ово зеленило, ове планине које нас окружују. Све ове реке, језера… Клима је овде тако освежавајућа, а у Саудијској Арабији је веома вруће.“
„Дојче веле“ наводи да су са Абдулом и Бедром разговарали у сарајевском насељу Илиџи где су улице, али и централна градска подручја овог лета преплављени гостима из арапских земаља.
„Сарајево је и 2016. године главна дестинација арапских туриста у БиХ, гости из арапских земаља уочљивији су од других туриста, њихове жене су одевене у бурке, илиџанске кафане и ресторани пуни су арапских туриста, а ценовници и огласи често су штампани и на арапском језику“, наводи лист.
Локални бизнис потпуно је прилагођен новој врсти потражње.
У кафанама које рачунају на арапске туристе више нема алкохолних пића, упркос негодовању локалних љубитеља „добре капљице“. Арапске породице радо се одмарају и на трави илиџанских паркова, где се многи и клањају.
Локално становништво има подељена мишљења о арапским туристима.
„Ако се босански муслиман не клања на ливади у парку, не видим зашто би то било дозвољено било којем Арапину. Ти људи отварају фирме, али не запошљавају, већ купују оно највредније што имамо, нашу земљу, где граде елитна насеља само за себе, изолована од обичног пука. Од свега тога ми имамо само краткорочну финансијску корист. Наши властодршци не брину о будућности“, преноси „Дојче веле“ речи једног Сарајлије који је желео да остане анониман.
Према законима у Босни и Херцеговини, страни држављани могу да купе некретнину у БиХ ако у тој земљи имају регистровану фирму, па су такве фирме у Сарајеву почеле да ничу „као печурке после кише“.
„Нисмо против Арапа! Драго нам је што туристи долазе, али Арапи су специфични. Доносе паре, али не поштују прописе. У БиХ је све више сиромаштва, а за Арапе се праве апартмани, њима се наши општински челници клањају допуштајући им и оно што локалном становништву иначе није дозвољено“, каже неименовани становник Илиџе за „Дојче веле“, преноси Танјуг.
Цене некретнина у БиХ расту, а власници земље у околини Сарајева задовољно трљају руке.
Последњих дана месеца августа велика медијска прашина подигла се око продаје земљишта, наводно у водозаштитној зони на Врелу Босне, популарном сарајевском излетишту и омиљеној арапској дестинацији. Општина је на тој локацији Кувајћанима продала око 580 квадратних метара земљишта, по цени од 75 марака по квадратном метру.
Како је реч о локацији у непосредној близини водозаштитне зоне, одакле се водом снабдевају становници Сарајева, реаговала су бројна еколошка удружења, упозоравајући да би било каква градња на спорној локацији могла довести до нових поремећаја у снабдевању Сарајева водом.
Земљу у Сарајеву и другим градовима БиХ највише купују Кувајћани, те држављани Уједињених Арапских Емирата, Катара, Бахреина и Саудијске Арабије.
Није требало дуго времена па да прича о Арапима у БиХ добије и политичку димензију, пише немачки лист.
Како наводи „Дојче веле“, националистички кругови у Републици Српској тврде да је на делу својеврсна „исламизација“ Сарајева и Федерације БиХ, указујући на речи председника РС Милорада Додика да је реч о „политичком пројекту“ који за циљ има промену етничке слике БиХ.
Арапи су, у међувремену, према незваничним информацијама, почели да купују и земљу у Републици Српској.
У месецу јулу 2016. године Кантон Сарајево посетило је око 45.000 туриста. Од тог броја, највише страних туриста било је из Турске, Уједињених Арапских Емирата, Саудијске Арабије, Кувајта и Хрватске, наводи „Дојче веле“.
