Медији ипак спекулишу ко би могао да заузме његове место.
Према Уставу Узбекистана, у случају смрти или тешке болести актуелног председника његову дужност (на три месеца, до избора) преузима председник Парламента. Тренутно је на том месту Нигматила Јулдашев, али њега нико озбиљно не разматра као потенцијалног новог председника Узбекистана.
Као наследници Каримова спомињу се вицепремијер и министар финансија Рустам Азимов и шеф Службе националне безбедности Рустам Инојатов, али се убедљиво највеће шансе дају премијеру Шавкату Мирзијојеву, који је већ привремено узео власт у своје руке.
Мирзијојева, Инојатова и Татјану Каримову, жену председника, сматрају кључним фигурама у држави после Каримова. Он је близак породици председника и има утицаја међу елитом.
На челу Владе је још од 2003. године. Политиколози за њега кажу да је „човек компромиса“ и умерени политичар, који ће у случају да дође на место шефа државе наставити пут који је „утабао“ актуелни председник, како у унутрашњој, тако и у спољној политици, и да ће „балансирати између различитих центара моћи“.
До пре неколико година се причало и о томе да Ислам Каримов спрема старију ћерку Гуљнару Каримову да наследи „председнички трон“, али су се наводно њихови односи пре три покварили, након што је она на Западу оптужена за корупцију, а у Узбекистану се нашла у кућном притвору.
Има, међутим, и аналитичара који сматрају да нико од наведених неће заузети место председника државе, већ да ће узбекистански „политбиро“ довести нову фигуру, јавности потпуно непознату.
Узбекистан је дуги низ година водио прилично независну спољну политику. Неко време био је главни партнер САД у региону. У тој земљи је од 2001. до 2005. године била смештена америчка база.
Иако Вашингтон критикује Узбекистан за кршење људских права, управо у тој земљи је прошле године усвојена Декларација о партнерству између САД и земаља Централне Азије.
Али, упркос томе, Каримов је увек водио балансирану спољну политику и имао слуха за руске интересе у региону. Пре две године, руски председник Владимир Путин је посетио Узбекистан и отписао дуг те земље „тежак“ више од 800 милиона долара. Каримов је узвратио посету и боравио у Москви у априлу ове године.
Узбекистан је геостратешки јако битна држава и отуда не чуди што постоје међународни играчи који су заинтересовани да ту земљу привуку себи — Пекинг, исламски свет, Вашингтон и, у одређеној мери, Москва.
Москва је понајвише заинтересована за стабилност у тој држави, пре свега економску и безбедносну. Не треба заборавити чињеницу да већину миграната у Русији чине Узбекистанци и да званичној Москви није потребан још већи прилив миграната из те земље.
Са друге стране, Узбекистан има најбројнију и најмоћнију војску у региону и игра огромну стратешку улогу у Централној Азији. Земља се граничи са Авганистаном, регионалним жариштем нестабилности. Последњих месеци овде је примећено убрзано „сливање“ милитаната из радикалног покрета „Талибан“ и терористичке организације ДАЕШ-а, забрањене у Русији.
Осим тога, Ташкент је последњих година имао спорове са Таџикистаном и Киргизијом.
Све то значи да би се свака дестабилизација у тој земљи одразила и на суседе. Због свега наведеног Москви је важна стабилна безбедносна ситуација у Узбекистану и региону уопште.
Експерти наводе да се Каримов, поред свих недостатака, жестоко борио против исламиста и да би долазак човека са другим погледима на његово место умногоме променио спољну политику земље.
Каримов се на власти налази већ више од четврт века и фактички је једини председник Узбекистана од његовог осамостаљења након распада Совјетског Савеза. Бије га глас да је владао „чврстом руком“, али је упркос томе на последњим изборима у марту прошле године добио подршку више од 90 одсто гласача.
Гласине о лошем здрављу, па чак и смрти Каримова и раније су се спорадично појављивале, али су власти одбијале то да коментаришу. Ово је четврти пут да се Узбекистан „опрашта“ од свог лидера, али је први пут да су власти признале критично стање председника.
Спекулације иду толико далеко да су се сада чак појавиле и приче да је овде примењен „Брежњев сценарио“, односно одлагање објаве о смрти председника.
Председник је смештен у болницу уочи Дана независности, који се у Узбекистану слави 1. септембра. Према традицији, Каримов учествује у празничним прославама које се тим поводом организују, али ће ове године ту улогу преузети премијер Шавкат Мирзијојев — његов потенцијални наследник.
