Ситуација на Балкану свакодневно се заоштрава. Демаркација граница са Црном Гором узбуркала је ситуацију у Приштини, хрватски политичари скупљају предизборне поене вређањем Србије, а потенцијално кризно жариште је и у БиХ, где су све јачи гласови који се противе одржавању референдума у Републици Српској. Колико је ситуација у региону заиста опасна и шта Србија може да предузме?
Поводом најава да би референдум у РС могао да изазове нападе у Републици Српској, Владимир Ђукановић, посланик СНС рекао је у емисији „Свет са Спутњиком“ да ако је неко заузео став да изврши такву врсту акција, био референдум или не, они ће то извршити.
„Ситуација је веома озбиљна и опасна, а на нама је да учинимо све да се сачува мир, јер ако дође до сукоба на Балкану, губи се сваки смисао политике, а ми ратујемо до истребљења. Ми морамо да кажемо грађанима да постоји опасност да неко изврши десант на Републику Српску, има разних идеја… Зашто би се неко наоружавао хеликоптерима или балистичким ракетама, па сигурно неће напасти Италију или Мађарску, чланице ЕУ, наравно да се припрема за напад на РС или Србију“, напомиње Ђукановић.
Ђукановић оцењује да је проблем хрватског друштва то што оно опстаје на страховитој мржњи према Србима и да је држава у којој се на изборима побеђује захваљујући шовинистичким изјавама према комшијама потенцијално опасна по регион.
Сандра Рашковић Ивић, посланица ДСС, слаже се да је ситуација врло озбиљна, али сматра да је ипак далеко од атмосфере деведесетих.
„У то време је људе било врло лако запалити да крену у ратна дејства. Моја генерација и мало млађа од моје памте време крвопролића. Сада када би неко и хтео да позове народ на борбу, не би било саговорника. Једна је ствар када се иде на Томпсонов концерт, али ипак је нешто сасвим друго када се обуче униформа и иде у рат. Уздам се у мудрост народа на свим странама који се не би тако лако одазвао ратном покличу“, каже Санда Рашковић Ивић.
Према њеним речима, референдум у РС не би требало да буде разлог за сукобе. И Предраг Марковић, историчар и потпредседник СПС, сматра да реторика међу бившим југословенским републикама није запаљива у мери у којој је била деведесетих, пре свега када је о реч о Србији.
„Ако повучемо паралелу између Косова и Босне, испада да неки народи имају право на самоопредељење, а други немају. Ниједан стандард на Косову није испоштован, а нема никаквог разумног разлога за централизацију БиХ, јер РС функционише много боље од Федерације. Ако гледамо квалитет администрације или било који други параметар, РС је чак боље организовала повратак мањина, далеко је већи број Бошњака и Хрвата у РС него што је Срба у Федерацији“, сматра Марковић.
На питање да ли би ситуација у РС могла бити окидач за терористичке нападе, Марковић каже да наш регион није дао много терориста.
„Ми смо имали два-три усташка напада у доба СФРЈ, биоскоп 20. октобар, Роловића, Бугојанску групу, али после тога скоро да нисмо имали терористе. То је, изгледа, у складу са нашим менталитетом. Са друге стране, Албанци имају највећи проценат бораца Исламске државе у читавом свету, па код њих незадовољство можда може пре да ескалира у неку врсту насиља“, каже Марковић.
Посланик СНС-а Владимир Ђукановић напомиње да је протест у Мушутишту био фантастично организован, и да је јасно да је неко то са стране финансирао.
„Они раде како им неко каже, а тако ће бити и у БиХ — уколико је циљ некој западној сили да испровоцира сукоб, сукоба ће бити, а плашим се да неко има пројекцију да овде прави сукоб“, упозорава Ђукановић.
Посланица ДСС Сандра Рашковић Ивић међутим сматра да је ситуација данас другачија, јер је, како наводи, ту и Русија, знатно другачија од Русије ′90-их година.
„Русија је сада фактор са којим Срби и Србија могу озбиљно да рачунају, и мислим да Запад не би смео да организује оно што је организовао ′90-их. Запад је сада добио стање замрзнутог хаоса на Балкану, али ипак није тако комотан. Ја се уздам да ако дође до заоштравања, Русија им неће дати“, каже Рашковић Ивићева.
Када је реч о томе да ли Србија може да буде фактор стабилности на Балкану, Владимир Ђукановић из СНС каже да Србија може да утиче искључиво на сопствени народ, али да није довољно моћна да заустави процесе које је неко намерио да покрене у региону.
