Територијални спор око Курилских острва и даље остаје камен спотицања у руско-јапанским односима. Јапански медији су, уочи данашњег сусрета руског председника Владимира Путина и премијера те земље Шинза Абеа у Владивостоку, објавили да је званични Токио спреман на дил са Русијом — ако Москва пристане да преда део острва, онда ће Јапан дозволити руском локалном становништву да ту остане да живи. Руски лидер је, међутим, поручио да „Русија не тргује територијама“, али да је спремна да пронађе решење за овај проблем.
Званични Токио је негирао писања јапанске штампе о томе да Абе планира да предложи Путину предају два Курилска острва — Шикотана и Хабомаија.
„Постоје разне информације. Ипак, главна позиција јапанске владе је да би прво требало да решимо проблем власништва над четири острва, а затим да потпишемо мировни споразум“, рекао је генерални секретар кабинета министара Јапана Јошида Суга.
Путин је током састанка са Абеом у Владивостику рекао да руска страна пажљиво проучава предлоге које је Токио дао током посете јапанског министра у Сочију у мају ове године, али више детаља о томе није изнео.
Иначе, „нови приступ“ решавању територијалног спора око Курилских острва, који је понудио јапански премијер у мају, а руска страна оценила као „конструктиван“ и даље остаје загонетка.
Аналитичари су очекивали да ће после сусрета лидера у Владивостоку бити неких појашњења о том „новом приступу“, али до тога није дошло па се очекује да ће то питање бити разматрано и током предстојеће посете руског председника Јапану.
Екперти су приметили да је у билатералним односима двеју земаља дошло до позитивних помака, али судбина Курила и потписивање мировног споразума и даље остају нерешена питања.
Спор Москве и Токија око ових острва које је Совјетски Савез припојио 18. августа 1945, три дана после објаве јапанске капитулације, траје већ деценијама. Због овог спора Русија и Јапан нису потписали мировни споразум већ 71 годину.
Острва Итуруп, Кунашир, Шикотан и Хабомаи Руси зову Јужним Курилима, а Јапан својим „северним територијама“. Совјетски лидер Никита Хрушчов нудио је Јапанцима два острва, али они су инсистирали на сва четири.
„Ми не тргујемо територијама, иако је проблем закључивања мировног споразума са Јапаном, наравно, кључан, и ми бисмо веома желели да са нашим јапанским пријатељима пронађемо решење за овај проблем. Још 1956. године је потписан уговор и, што зачуђује, њега су ратификовали и Врховни совјет СССР-а и јапански парламент. Али затим је јапанска страна одбила да га испуњава, а потом је и Совјетски Савез анулирао све договоре у оквиру овог споразума“, рекао је Путин у интервјуу „Блумбергу“, уочи отварања Источног економског форума у Владивостику.
Та заједничка декларација из 1956. предвиђала је да СССР задржи два острва, а да преостала два, Шикотан и Хабомаи, преда Јапану, после закључења мировног уговора. Токио је касније, под утицајем САД, овај документ одбацио, захтевајући да им се врате сва четири острва по документу о трговини и границама из 1855.
После јапанско-америчког уговора о безбедности 1960, Совјетски Савез је анулирао обавезе преузете Декларацијом из 1956. године, али је Путин неколико пута исказао спремност за дијалог на основу тог договора. Русија је чак предлагала Јапану и да заједнички развијају тај регион, на шта Токио није пристао.
За Русију ова острва имају вишеструки значај, пре свега стратешки. Руси јачају своје присуство на Курилима и граде две војне базе на острвима Итуруп и Кунашир. За Русе је то „капија ка Азијско-пацифичком региону“.
Развој војне инфраструктуре у зони Арктика и на Курилским острвима је један од приоритета Москве од 2016. до 2020. године, а руско Министарство одбране планира да на Курилима распореди снаге Тихоокеанске флоте.
Курилска острва простиру се дужином од 1.300 километара од руског полуострва Камчатке на северу и великог јапанског острва Хокаидо на југу и раздвајају Охотско море од северозападног Пацифика.
Крај је јако богат рибом. Курили имају све потенцијале за развој индустрије, риболова и туризма. На острвима живи око 19.000 становника.
И медији и аналитичари активно и интензивно дискутују о судбини Курила. Мишљења су подељена — иду од тога да Токио није спреман на уступке до тога да је спреман на компромис. Ипак, руски председник је наговестио у ком правцу иду преговори.
„Ми не говоримо ни о каквој размени, нити о било каквој продаји, ради се о проналажењу решења, у којем ниједна страна неће бити оштећена, неће се осећати побеђеном ни пораженом“, нагласио је Путин.
Влада Јапана, са друге стране, истиче да је спремна да развија свеобухватну економску сарадњу са Русијом, не чекајући напредак у решавању територијалног проблема између земаља.
