Балкан ће до краја године бити у ванредном стању које је већ почело. О томе најбоље сведоче најновија дешавања по питању референдума у Републици Српској (РС).
Регион сезону избора отвара 11. септембра када ће Хрватска ванредно бирати нови Сабор. С обзиром на поруке да од референдума не одустаје, и грађани РС ће 25. септембра на биралишта да се изјасне да ли су за то да Дан Републике Српске буде 9. јануар.
Одмах потом, 2. октобра, Босна и Херцеговина ће изаћи на локалне изборе, а 16. октобра ће Црна Гора изаћи на редовне парламентарне изборе. На крају ће 11. децембра бити одржани ванредни парламентарни избори у Македонији.
Да ли ће сви ти избори донети и нешто ново на Балкану, или ће ту и тамо само бити рестауриран рам за већ познату слику? У каквом расположењу ће се регион вратити у „нормалу“ из које је евидентно искочио, што је показала кампања у Хрватској чија је антисрпска реторика и иконографија најближа оној из времена Независне државе Хрватске?
„Ништа се драстично неће променити, какви год били изборни резултати“, оценио је за Спутњик аналитичар Драгомир Анђелковић.
Он мисли да хаос на Балкану једино може да направи спољна злоупотреба изборних процеса.
„Спољни фактор, односно Запад, који се пре свега меша у балканску политичку збиљу и злоупотребљава је, јесте тај од кога зависи какве ћемо имати последице избора. Сами по себи избори нису нигде проблем, нити унутар балканских земаља постоје довољно велике страсти да би се изазвале експлозије. Једино то неко са стране може да уради“, каже Анђелковић.
На питање где је најреалније да дође до промена он сматра да је то Црна Гора, али и додаје да су ипак јаки фактори који одржавају режим Мила Ђукановића.
„Садашња власт у Црној Гори је дуго на њеном челу, и упркос идентитетским поделама, незадовољству дела становништва због уласка у НАТО, корупцији, режим Ђукановића се показао као јако вешт и способан да преживи све опасности и опстане иако свима делује као отписан. И даље ужива подршку Запада који очекује да заокружи процес НАТО интеграција“, каже Анђелковић.
Када је реч о Македонији, он сматра да је лидер ВМРО-ДПМНЕ Никола Груевски само наизглед сигуран, напомињући да годинама Запад ради на његовом рушењу и не одустаје од тога. Турбуленције су ту могуће, додаје Анђелковић. Промене и у Црној Гори и Македонији су реалне, али на коју ће се страну све окренути то, напомиње, сада нико не може да каже.
Осврћући се на ситуацију у Хрватској он је оценио да су тамо све странке антисрпске, јер је такво јавно мнење.
„У тој утакмици за највећег усташу (лидер опозиционе СДП Зоран) Милановић је у финишу повукао потезе који су му додали још који поен, што му повећава шансе да у утакмици са ХДЗ-ом изађе као победник на изборима“, каже Анђелковић.
На питање да ли ће доћи до смиривања тензија по завршетку избора, он је мишљења да ће то бити могуће само ако неко у Хрватској освоји стабилну већину и формира Владу.
„Сувише је непознаница да би могли да оценимо да ће се ситуација после избора на Балкану примирити. Нећемо имати контролисану тензију као сада. Или ће се примирити до следеће године, или може доћи до већих таласања“, закључио је Анђелковић, оценивши да ће то зависити од ситуације на спољнополитичком плану, односно од резултата председничких избора у САД, као и од даљег развоја односа Русије и Турске.
