Међутим, Вашингтон игнорише чињеницу да војне активности америчке војске друге земље сматрају претећим, сматра аналитичар Тед Гален Карпентер.
Виши сарадник у области одбране и спољнополитичких студија на Институту Като обраћа пажњу на ово као на општу тему. Сједињене Америчке Државе претпостављају да оно што „ради њихова војска на међународној сцени не само да је прихватљиво, већ би требало да буде изнад изазова или критике“, каже Карпентер. Још више забрињава да се ове операције често изводе хиљаде километара ван граница САД.
Ово је образац који су Сједињене Државе користиле деценијама.
„Према том резоновању, Вашингтон и његови послушни савезници имали су свако право да спроведу зону забране лета да би утицали на исход унутрашњих сукоба у Босни 1990. године. Исто тако, Сједињене Државе имале су свако право да наметну слична ограничења у Ираку. Када су српски лидери и ирачки диктатор Садам Хусеин пружили отпор таквим мерама, они су били ти који су интензивирали кризу“, истиче овај аналитичар.
Одговор Вашингтона на ограничено, али успешно војно ангажовање Русије у Сирији, представља свежији пример. Високи званичници, војни званичници и мејнстрим медији у Сједињеним Америчким Државама покушали су да представе ову кампању као опасну, па чак и нелегалну, упркос чињеници да је Дамаск затражио од Москве војну помоћ у свом покушају да се бори против тероризма у време када се сиријска арапска армија борила да контролише страну побуну.
За поређење: ни председник Башар ел Асад нити његова влада никада нису дали зелено светло САД да извршавају ваздушне нападе нити да шаљу специјалне снаге у Сирију.
„Па ипак, америчка интервенција 9.600 километара од њених граница нашироко се посматра не само као умесна већ и као неизбежна, како из стратешких тако и из моралних разлога“, наводи Карпентер.
„Слични двоструки стандарди приметни су и у погледу распоређивања америчких и руских бродова у Балтичком и Црном мору. Честе су америчке притужбе да руски бродови и авиони узнемиравају америчке бродове. Никада нема очигледне свести да би Москва могла оправдано да сматра да су америчке војне операције у водама у близини Русије безбедносна претња“, додаје он.
То је поента коју су руски званичници, политичари и експерти у више наврата понављали, а посебно када је у питању повећана агресивност НАТО-а на источном крилу Пакта. Москва је забринута због повећаних ратних игара, повећаних војних трошкова и ротационих размештања на сопственом прагу, а посебно због ратне реторике. Међутим, Вашингтон је у великој мери био глув за ову забринутост.
Карпентер предлаже да власти у Вашингтону замисле да страна сила изводи неке операције слободне пловидбе у америчким територијалним водама. Мало је вероватно да би САД овако нешто омаловажиле. „На исти начин је тешко очекивати да би Американци остали равнодушни на призор руских разарача и крстарица у водама у близини Кејп Кода“, истиче он.
Амерички званичници и медији „треба да постану свесни“ како се на активности Пентагона гледа из иностранства.
„Надмена претпоставка ’да смо ми добри момци и ништа што ми радимо није лоше нити провокативно‘ кратковида је и опасна. Из перспективе других земаља, ’оправдане‘ акције САД могу се чинити дубоко претећим. И упркос ризицима, неке од тих земаља више нису склоне да се једноставно погну пред силом Вашингтона“, закључује Карпентер.
