После још једне неуспеле Скупштине Фудбалског клуба Партизан, готово да нема навијача који није доживео „трансфер блама“ због игранке у Земунелу.
Бивше легенде клуба су углавном занемеле и мало ко је био спреман да коментарише збивања на Скупштини. Један од ретких је Миливоје Ћирковић, човек који је увео Партизан у Лигу шампиона 2003. године, а чије је реаговање објављено под насловом „Стидим се оваквог Партизана“.
И легенда и нико и ништа
Легенда Партизана Звонко Живковић изјавио је за Спутњик да постоји „милион разлога зашто Скупштина клуба није одржана“, али да он не би улазио ни у један. На питање како се после неуспеле Скупштине осећао као легенда Партизана, Живковић је одговорио:
„Сигурно се нисам добро осећао. А што се тиче односа у клубу, некада сте легенда, а некада сте, за неке који су непознати, нико и ништа“, каже Живковић.
У јавности и међу навијачима постоји теза да два кандидата за председника Партизана предводе две струје — Милорад Вучелић — политичку, а Ненад Бјековић — спортску. Др Неле Карајлић, бивши члан управе ФК Партизан, каже да је теза да не треба мешати политику у спорт глупост, јер свака фирма мора да има своју политику.
„По мени је потпуно ефемерно која ће струја добити јер обе су једнако погибељне за Партизан уколико неће да ураде оно што ја тврдим да мора да се уради, а то је да се из корена промени организација, да се крене од Статута, односно устава клуба и да се одређене функције субординирају између себе на основу пуне одговорности, укључујући и кривичну одговорност, јер тога данас нема. Данас ако неки функционер ојади клуб он за то није кривично одговоран“, каже Неле за Спутњик.
Хоће ли бити стечаја?
Његова идеја доласком у управу била је да покуша да направи један озбиљнији рез у смислу да се направи јачи Статут јер ту лежи сва невоља фудбала данас, пошто су организације попут Партизана и Црвене Звезде у суштини групе грађана у којима нико не дели између себе никакву одговорност и „отуда је та агонија све дубља и дубља“.
„И један и други клуб могу овако да живе бесконачно пошто је број навијача велики, па ће се увек наћи неки ентузијаста или нека будала, или неки човек добрих или злих намера да покуша да преузме клуб, али без озбиљног реза практично је немогуће направити бољитак. Ово ће ићи све даље и даље, а могуће је да оба клуба нестану или да имамо два Партизана и три Звезде“, сматра он.
Неле Карајлић додаје да би гашење клуба било „најлогичнији завршетак агоније јер, ако се не направи добра организација, клуб ће одумрети“.
Рудник злата посуђује паре од библиотеке
Према његовим речима, озбиљна организација клубова попут Партизана и Звезде подразумевала би озбиљан рад са омладинским школама, „јер кад имају озбиљне школе, имају и генерације клинаца који постају озбиљне звезде које могу да донесу добит“. Међутим, те омладинске школе су рашчерупане и како време пролази таквих ће клинаца бити све мање и мање, додаје он.
„Имали смо идеју да направимо модел по коме ће се ФК Партизан реструктуирати по моделу Барселоне и под својом капом задржати оно што је најважније, а то је омладинска школа јер она је рудник злата. Када чујем да фудбалски клуб данас узима новац од државе, мени би то исто било као кад би рудник злата посуђивао новац од библиотеке. Јер ако неко треба да плаћа државу, онда је то фудбал, јер фудбал прави ненормалне паре, а држава их нема“, каже Неле.
Према његовој рачуници, добро продат играч могао би да реши проблем најмање 100 вишка запослених у било којој фирми, а да нико не буде отпуштен, у наредних 20 година.
„Не морате да отпустите 100 људи из Партизана. Израчунајте колико месеци морате да им плаћате до краја њиховог радног стажа, помножите са 300 евра колико је просечна плата у Србији и добијете резултат од осам или девет милиона евра, а то један добар играч може да затвори. Како је могуће да такав рудник злата труне, у томе је ствар“, закључује Неле Карајлић.
Улога усташа и четника
Један од најпознатијих навијача Партизана писац Божо Копривица каже за Спутњик да иза свега што се дешава у Партизану стоје „марифетлуци власти, на челу са Вучићем“.
„Све што је партизанско у бившој Југославији почиње да се гуши, било са четничке, било са усташке стране. На делу је апсолутни фашизам. Све што је било југословенско, чисто, лирско, ослободилачко и чиме је Југославија могла да се поноси — уништава се“, каже Копривица.
Он додаје да се „пишу истините лажи, рехабилитују се издајници“ и да је на делу једна руља полуполитичара који роваре са Партизаном. Према Копривици, Бјековић је једино решење јер је 40 година провео у Партизану и као играч и као тренер, освајао је првенства Југославије, био сарадник Милоша Милутиновића.
„Он је изванредан играч који и даље гине за Партизан“, оцењује Копривица. Он тврди да би се могло десити да се Партизан угаси или да, евентуално, преживи као неки другоразредни клуб.
„У Партизану владају Звездаши или неки потплаћени полунавијачи и они су одлучили да Партизан буде други, трећи клуб да би Звезда могла да влада, као симбол четништва и не знам чега, и да би по Србији могла нешто да прави. Тако је и у кошарци и свим спортовима“, закључује Копривица.
