Политичка групација Демократски фронт, састављена од парламентарних партија различитих идеологија, позната по томе што одбија учешће у раду Парламента и политичку борбу проводи на улици међу народом, припремила је свој „Програм 595+ мера“, који је у међувремену порастао на 707 мјера.
У „Програму“ упада у очи изузетно добра и исцрпна дијагноза стања: корупција, непотизам, клијентелизам и монополе доминирају у свим друштвеним и политичким сегментима.
Организовани криминал досеже до врха власти, а институционална борба против њега је недовољна и селективна. Друштво је изразито подељено по етничкој, националној и религијској посебности, различито се доживљавају државни симболи, а режим то користи потенцирајући поделе.
У „Програму“ се констатује да је Црна Гора на ивици банкротства и пред дужничким ропством, главни макроекономски индикатори су негативни, а социјална ситуација крајње лоша, приходи буџета не могу да сервисирају ни основне потребе и текућу потрошњу, а држава се убрзано задужује.
У домену актуелне фискалне политике, главни ризици су раст јавног дуга и могуће активирање државних гаранција које су селективно покривале пројекте (чак и приватне), који ни на који начин не могу редовно да сервисирају дугове, нити да поврате уложена средства.
Посебно брину вишегодишњи буџетски дефицит и раст буџетске и јавне потрошње, а са друге стране све већа неликвидност привреде. Са становишта тако устројених јавних финансија, пензијски и здравствени систем су неодрживи, образовање је деградирано, улагања у науку су минимална.
Стање у економским односима са иностранством и конкурентности црногорске привреде, огледају се у ниском извозу, који не може да покрије ни 15 одсто увоза, и у високој зависности економије од прилива страног капитала.
Када је реч о преговорима са Европском унијом, квалитет и динамика интеграција нису последица суштинских реформи у Црној Гори, него стања у Европској унији и региону, као и специфичних геополитичких интереса.
Из свега тога је јасно да досадашње и актуелне активности Владе Црне Горе у оквиру либералног економског модела не гарантују динамичан дугорочни одржив раст, неопходан за санирање до сада начињене штете, да би се надокнадило пропуштено у последњих неколико деценија.
Стога, Демократски форум у свом „Програму 595+ мера“ нуди преиспитивање одговорности за учињено, што би довело до темељне промене и стварања нове праве вредности, а друштво учинило радним, умним, богатим и солидарним.
„Програм“ је прилично обиман и конзистентан, до сада је идентификовао 707 мера неопходних за санацију досадашње начињене транзиционе штете, али је и отворен за даље проширивање ослушкујући потребе највећег броја црногорских грађана, који су и највеће жртве досадашње „транзиције“.
„Програм“ заговара експертску Владу, што јасно указује на политичку одговорност те групације, у схватању овога тренутка који изискује професионализацију, а не политизацију управљања државом.
Демократски форум има јасну слику потребе стварања нове парламентарне већине, посвећене демократизацији и слободном тржишту, не избегавајући евроатлантске интеграције, у оквирима заштите јавног интереса исказаног на референдуму.
Црној Гори су неопходни корените економске реформе, промена економске идеологије, дугорочно одржива тржишна економија, структурне промене, активна индустријска политика, отклањање ограничења, преиспитивање лоших уговора, нови систем регулације и надзора, динамичан привредни раст, уравнотежена јавна потрошња, реално пуњење и расподела буџета, стимулативан пословни амбијент, значајно учешће науке, рад заснован на знању, иницирано и подржано предузетништво, профитабилна нова радна места.
На почетку, „Програм“ дефинише 11 основних мера које морају да обезбеде дисконтинуитет, радикалан прекид досадашње политике и основе за промену економског модела, раскид са либералном економијом и успостављање чвршће државне интервенције у заштити јавног интереса, односно интереса свих грађана.
Кроз институционално успостављање „Холдинга за развој“, „Развојне банке“, „Агробанке“, са професионалним, а не политичким управљањем, покренуо би се велики инвестициони циклус, који би у наредне 4 године омогућио отварање преко 20.000 нових радних места, што је изузетно висок број за земљу са око 600.000 становника и са преко 20 одсто незапослених.
Тај „Програм“ предвиђа да се кроз правни оквир осигура да држава оствари и задржи већинско власништво над јавним добрима: саобраћајној инфраструктури, водоизвориштима, канализационим, телекомуникационим и електричним мрежама и енергетским субјектима.
Гледајући шире, тај „Програм“ је потпуно аутентичан, имајући у виду све екс-југословенске државне творевине у последњих двадесетак година, и пружа комплетно нов приступ решавању транзиционих проблема кроз радикалан раскид са либералном економијом, стварајући основе за успостављање социјално одговорне државе, попут скандинавских. Све државе настале распадом Југославије тражиле су своју будућност искључиво у либералној економији.
Додуше, пракса није показала доследност примене тог типа економије, а резултати нису били ни близу заговараних и очекиваних изласком из Југославије. Либерална економија је служила углавном као алиби за обезвређивање државног капитала (државна и подржављена друштвена имовина) и за лошу и криминализовану приватизацију, која није довела до брзе реиндустријализације и могућности запошљавања, него углавном до злоупотребе грађевинског земљишта.
Имајући у виду одличну дијагнозу стања и изванредне предлоге мера, сматрам да је „Програм 595+ мера“ Демократског форума добра основа око које се може створити критична маса гласача, довољна за неопходне радикалне промене.
