00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

„Бонском секиром“ највише махао Педи Ешдаун

© AP Photo / AMEL EMRICПеди Ешдаун
Педи Ешдаун - Sputnik Србија
Пратите нас
Високи представници у БиХ, користећи овлашћења добијена на конференцији у Бону, сменили су више од 150 политичара од којих је готово половина из Републике Српске. Најревноснији у сечи „бонском секиром“ од седам високих представника био је Педи Ешдаун, а на удару су били, осим политичара, и професори, директори јавних предузећа, али и један владика.

У Босни и Херцеговини је од 1995. године до данас било седам представника на челу Канцеларије високог представника (ОХР). Веће за спровођење мира (ПИК), основано 1997. године како би се у БиХ осигурао трајни мир и стабилност, увело је шира овлашћења за високе представнике, такозвана „бонска“, која су до сада коришћена 820 пута. Веће иначе чини група од око 50 земаља и међународних организација.

Како ће БиХ у ЕУ са ОХР и ПИК-ом

„Бонским овлашћењима“ до сада је смењено укупно 157 политичара, од којих је само у РС више од 60. Иста овлашћења високи представник је применио 334 пута су када су у питању промене закона, од чега је 95 било наметнуто у потпуности (директно примењива), а 129 су примењена после сагласности у ентитетима.

„Бонска овлашћења“ су први пут употребљена 1999. када је одлуком тадашњег првог човека ОХР-а Шпанца Карлоса Вестендорпа, који је ту функцију обављао у периоду од јуна 1997. до јула 1999. године, смењен тадашњи председник РС Никола Поплашен, јер Милораду Додику није хтео да дâ мандата за састав Владе РС.

Вестендорп, који је на тој функцију наследио Швеђанина Карла Билта (1995–1997), који је својевремено био и специјални преговарач Европске уније у преговорима о окончању рата у БиХ, отворио је Пандорину кутију када је реч о употреби такозваних „бонских овлашћења“ високих представника у БиХ.

Трећи по реду високи представник у БиХ био Волфганг Петрич (1999-2002), иначе нама познатији као преговарача ЕУ у Рамбујеу око Косова. Он је „бонска овлашћења“ употребио при крају мандата 2002. године, углавном за измене закона.

Међутим, прави „цунами“ у (зло)употреби овлашћења из Бона изазвао је долазак на чело ОХР-а британског политичара Педија Ешдауна, који је у свом мандату од јуна 2002. године до јануара 2006. направио праву „сечу политичара“ и то углавном Републици Српској.

Башчаршија, Сарајево - Sputnik Србија
Запад централизује БиХ јер неће муслиманску државу на Балкану

Ешдаун је само у једном дану сменио 59 функционера у Републици Српској, међу којима су били и Драган Калинић, председник Народне скупштине РС и Зоран Ђерић, министар унутрашњих послова РС. Условно су смењени шеф кадровске службе Министарства унутрашњих послова Мирко Војиновић, шеф одељења за сузбијање организованог криминала Министарства унутрашњих послова Светислав Јокић и начелник одељења за обавештајно-безбедносне послове Министарства одбране РС Драгомир Кесеровић.

Поред њих, Ешдаун је сменио готово све посланике СДС-а у Народној скупштини РС, као и начелнике општина у целој РС, укључујући Бијељину, Пале, Источно Сарајево, Хан Пијесак, Соколац, Модричу…

Такође, блокирано је 60 рачуна, а трајну забрану појављивања у јавном животу добило је укупно 12 особа, међу којима је било и професора и декана факултета, директора јавних предузећа и тако даље. Разлог за смену тих политичара Ешдаун је објаснио захтевом тадашњег главне тужитељке Хашког Трибунала Карле дел Понте, јер су сви смењени наводно били на неки начин повезани са скривањем Караџића, који је био оптужен за ратни злочин пред Трибуналом. 

На Ешдауновој црној листи (забрана јавног деловања са одузимањем докумената), по истој оптужби нашли су се тада и владика зворничко-тузлански Василије, бивши министар полиције Републике Српске Драган Кијац, бивши високи функционер Владе РС Велибор Остојић, некадашњи члан Председништва БиХ Мирко Шаровић, председник Српске демократске странке у Добоју Милан Нинковић и бизнисмен са Пала Ратомир Спајић. Друштво су им правили и некадашњи хрватски генерал у БиХ Љубо Ћесић Ројс и хрватски тајкун Хрвоје Петрач, а на листи су се били нашли и Жељко Багић, Жељко Дилбер, Анте Максан, Бранислав Пухало и Милан Зоговић.

Валентин Инцко високи представник за Босну и Херцеговину. - Sputnik Србија
Да ли ће Инцко „пасти“ пред америчким судом?

После Ешдауна на место високог представника дошао је Кристијан Шварц Шилинг (2006–2007), затим Мирослав Лајчак (2007–2009), и на крају садашњи високи представник Валентин Инцко који је на тој функцији од 2009. године.

Лајчак је у свом мандату сменио директора полиције РС Драгомира Андана и Предрага Ћеранића који је тада био члан Обавештајно-сигурносне агенције БиХ (ОСА).

Треба подсетити да је Управни Одбор ПИК-а после истека мандата Ешдауну донео одлуку о припреми затварања Канцеларије високог представника, односно о престанку важења „бонскога мандата“. Руска Федерација тада је инсистирала да се та институција укине. 

Мандат је, ипак, продужен на годину дана, уз обећање да се „бонска овлашћења“ више неће користити, а та година траје, ево, до данас.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала