ЕУ је одувек, како се наводи, била подељена између регионалних блокова који би, упркос томе што северњаци на челу са Немачком имају неке другачије ставове од „медитеранског клуба“ који предводе Французи, на крају увек тежили неком заједничком циљу.
„Међутим, данас то није случај. Ствари су се под утицајем економске и политичке кризе и те како промениле, а ЕУ се разлила у бројне кланове који пак имају другачије циљеве“, пише Политико у анализи „Добро дошли у ЕУгославију".
„Брегзит“ је додатно убрзао тренд безглавог тражења нових савезника у сусрет предстојећим дебатама на којима ће се расправљати о будућности ЕУ.
Овог месеца, Атина је била домаћин самита „ЕУМед“ земаља (Грчке, Француске, Италије, Португала, Шпаније, Кипра и Малте), са све преправљеним логом и породичном фотографијом лидера за успомену.
Циљ овог састанка био је да медитеранске земље ЕУ изграде неку врсту бедема који ће се супротставити савезу „сакупљача новца“ на челу са Берлином, који је у њиховим очима главни кривац за хроничну економску стагнацију југа ЕУ.
„Европска унија налази се на највећим искушењима у последњих неколико деценија. То је било јасно и пре изјава немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, мађарског премијера Викотра Орбана и осталих истакнутих европских државника да нешто мора да се мења“, наводи овај портал.
У међувремену, централна Европа оживела је Вишеградску групу, која се чврсто супротставља покушајима Брисела да је присили да прихвати мигранте.
Аустрија, једна од земаља коју је политика отворених врата погодила највише, направила је трећи савез.
Заједно са представницима Немачке, балканских земаља и Грчке биће одржан састанак у Бечу током предстојећег викенда.
За састанак је одабрано савршено место — бивша канцеларија Клеменца фон Метерниха.
Проналазак консензуса у унији од скоро 30 чланица никада није био лак, наводи се и додаје да је једино било лакше игнорисати поделе.
У последњем мимоилажењу, мане институционалне архитектуре ЕУ далеко су видљивије услед недостатка веродостојних лидера.
Попут побуњене војске, државе једноставно настављају да игноришу напоре Брисела да уведе дисциплину у областима попут мигрантске политике.
Да ствар буде гора, и сами блокови унутар ЕУ склони су пуцању као и сама Унија, пише „Политико“.
Државе Вишеградске групе дели заједничку одбојност према муслиманима, али се не слажу по питању става према Русији или регионалне безбедности.
Такође смо сведоци прелетања из савеза у савез зависно од теме.
Тако се Немачка, Италија и Грчка савршено слажу по питању избегличке политике, али када се на сто стави тема економије, долази до оштрих сукоба.
Уколико би се кланови попут Вишеградске групе или ЕУМед-а ујединили у областима економије, безбедности и политике, утицај Европске уније можда би постао један од највећих, ако не и највећи. Нажалост, стварност је таква да је ЕУ светлосним годинама далеко од постизања таквог консензуса, наводи портал.
