Отварању 50. јубиларног Битефа, који је после полусатног говора легендарног Роберта Вилсона зачинила представа кинеског ансамбла „Тао“, синоћ је присуствовао и један од водећих савремених драмских писаца Николај Кољада. У друштву преводиоца Новице Антића (иначе новог државног секретара у министарству културе) Кољада није крио своје узбуђење што присуствује „празнику позоришта“ какав је Битеф.
„За мене је Битеф ново дисање, трећи пут сам овде и заиста могу рећи да сам продисао са овим фестивалом“, каже Кољада за Спутњик. „Знате, ја живим у Јекатеринбургу, то је велики, али ипак провинцијски град на две хиљаде километара од Москве. Људи тамо не разумеју добро савремено позориште, они хоће Шекспира у сомотским костимима. Али овде, када видим ово интересовање за позориште, за савремени театар, схватим да сам на правом путу. Битеф је током 50 година васпитао људе, сви разумеју представе, разумеју нове позоришне тенденције, позоришни језик. И то је заиста предивно“.
Кољада је са Спутњиком поделио и свеже утиске о представи кинеског ансамбла.
„Ово је нешто невероватно и врло је далеко од руског позоришта. За мене су ови извођачи као неки компјутерски ликови. Потпуно сам усхићен сазнањем да то људи могу да ураде, јер се чини тако невероватним. Реч је заиста о уметности највишег нивоа. Али, нажалост, мене то оставља равнодушним, хладним. Ја у позоришту волим да плачем. Ево. Претходне вечери, на представи „Kantor downtown“ био сам врло узбуђен, нарочито у финалу. То је било позориште! Без обзира што су тамо били екрани, и сва та техника. Ово што сам вечерас видео усхићује ме, негде и шокира, али и оставља равнодушним.
На питање како разуме театара Боба Вилсона, са вишесатним представама које могу бити и без речи, Кољада каже:
„Вилсон је недавно у Тетару нација у Москви поставио ’Пушкинове приче‘. Нисам видео целу представу већ само делове, врло је узбудљиво и већ је постигло успех. Боб Вилсон је изузетан стваралац, не могу да поверујем да га сада видим у Београду. И Некрошиуса, који је вечерас седео иза мене, скинуо сам капу да му не сметам да гледа представу. И велика глумица Ала Демидова, и сви ови велики европски редитељи“, заиста не могу да верујем да сам овде ове вечери.
