Представа „Саосећање: Историја митраљеза“, швајцарско-немачког редитеља Мила Рауа, која се премијерно изводи 27. септембра у Атељеу 212 у Београду, у оквиру 50. Битефа, у директној је вези са основном преокупацијом овогодишњег, јубиларног фестивала — она анализира суштину саосећања западног човека са страдањима људи из других култура, пре свега блискоисточне и афричке.
Реч је о, како је навео селектор Битефа Иван Меденица, узбудљивом псеудо-документарном позоришту у којем се, у амбијенту општег распада или отпада западне цивилизације, суочавају и прожимају две исповедно-фиктивне перспективе о геноциду у Африци.
Представа је настала у продукцији прослављеног Шаубине театра из Берлина, а у њој наступају швајцарска глумица Урсина Ларди и Африканка Консолат Сиперијус, која живи и ради у Белгији.
Млада Консолат Сиперијус, родом из Бурундија, и сама је искусила страхоте грађанског рата у централној Африци, који јој је однео и оца и мајку. У Белгији је одрасла и живи захваљујући пару који је усвојио. У том смислу, она се пред гледаоцима појављује као живи, непосредни сведок људског страдања, оног о којем се овде у Европи мало зна, јер је „далеко“.
Иако се на сцени појављује само као „техничко лице“, њена улога је кључна за представу, јер њено присуство и немо слушање монолога Европљанке која говори о страдањима и патњи избеглица на посебан начин осветљава све што се изговара.
„Ја сам све време на позорници, почињем представу објашњавајући своју причу. Иако Урсина и ја не играмо заједно, постоји веза између нас две. Након свог монолога она одлази, а ја завршавам представу. Ја, заправо, изговарам пролог и епилог. Наши монолози сенадограђују, надопуњавају, јер говоримо о истом проблему“, објашњава Сиперијусова у разговору за Спутњик.
Каже да је највећа вредност представе у томе што су гледаоци приморани да се суоче са истином лицем у лице, да је чују из „прве руке“.
„Реакција публике на ту представу је шок. Говоримо о стварности која је позната свима, али када их она запљусне у лице, сви реагују: ’Вау, то је истина, то је заиста истина!‘ Можете да погледате представу једном, два, три пута, сваки пут је разумете боље него претходни. Ми нисмо судије, само нудимо истину, а гледаоци је узимају. Представа је иновативна, јер је реч о документарном театру који стварност преузима директно из ратног вихора“, објашњава глумица.
Према њеном мишљењу, изузетно је важно да се теме попут те истражују у позоришту, јер театар нуди стварност која се не може сазнати из медија.
„Мислим да европски систем, европско друштво и европски медији, не нуде могућност људима да виде стварну слику избеглиштва и рата. За обичног европског човека то је нешто што је далеко, што није овде. Медији му не дозвољавају да види оно што се збиља дешава. Ја сам стварна, моја прича је стварна, оно о чему ми говоримо не дешава се на телевизији или на филму, директно је испред гледалаца и стварно је“, наглашава Консолат Сиперијус.
