Награда „Талија“ Међународног удружења позоришних критичара уручена је у оквиру 50. Битефа у Београду нигеријском аутору Фемију Ософисану. Признање које се додељује за писани допринос уметности ономе ко је изазвао промену у критичарском промишљању, свечано је уручено Ософисану у резиденцији амбасадора Немачке у Београду. Ософисан је за Спутњик говорио о нигеријској култури и социјалним и политичким проблемима с којима се становништво Африке свакодневно сусреће.
Која врста уметности је најзаступљенија у вашој земљи? Да ли је то књижевност, музика, сликање, позориште?
— У овом тренутку, то је свакако филм. Ми филмску продукцију у Нигерији зовемо „Ноливуд“. Филмови су код нас врло захвални за снимање — јефтини су, врло брзо се монтирају и можете их гледати на малим екранима у свом дому. Развијене и друге врсте уметности, али тренутно ниједна није тако популарна као филм.
Какво позориште ви стварате у Нигерији?
— Ја припадам људима који воле модерaн покрет. Покушавамо да сјединимо старије форме са новим, и да тако креирамо нову врсту позоришта. Од традиционалног позоришта до модерне публике — то је врста театра коју ја стварам, ево, већ дуже од 30 година.
Где налазите инспирацију за своју уметност? У традицији Африке, или у иновацијама које долазе с других континената?
— У обе ствари. Оно што долази из других крајева света такође је део инспирације за стварање. Уметност и позориште свуда обрађују теме које се тичу људи, њихових живота, реалних ситуација — и тако нас инспиришу да креирамо сопствено уметничко виђење ствари. Наравно, моја лична инспирација долази директно из оног што се дешава у мојој земљи. Кад сам почињао, нисам ни слутио да ће ово икога у Нигерији уопште да занима, али се публика ипак заинтересовала за те људске, свакодневне проблеме.
Већина тема обрађених у вашим књигама везано је за сукоб између добра и зла. Шта подразумевате под појмовима „добро“ и „зло“?
— То је мало општија дефиниција, рекао бих. Ја се бавим кризама — људским кризама. Шта је добро, а шта лоше, то је увек релативно. Зависи од тога где се налазите, какав Вам је морални интегритет — јер одлуке морате да доносите у сваком тренутку. У једном моменту нешто је добро, већ у следећем је лоше. Зависи од многих фактора. Код мене су добро и зло врло апстрактни појмови. Зависе од конкретне ситуације. Наши проблеми, у Африци, своде се на развој. Имамо много проблема са влашћу, са корупцијом… Знам да се свака земља суочава са сличним проблемима, али су они различитих размера. Ја се истовремено бавим и проблемима људи и политичком ситуацијом.
У једном разговору са становником Боцване сазнала сам да он уопште не зна шта је то позориште. Шта је потребно учинити како би се неке афричке земље, које су можда тренутно на нешто нижем степену развоја, окренуле уметности?
— Заправо… Ја то не знам. Не знам шта бих препоручио. Државе се много разликују међусобно. Африка је велики континент, пуно је различитих земаља… Само у Нигерији постоји више од 300 националности, много различитих језика… А ту је, наравно, и питање политичког система.
Опште је познато да Нигерија има веома бурну прошлост. Како се то одразило на развој њене традиционалне културе?
— Кроз историју смо се суочавали с економским проблемима, верским екстремизмом, насиљем свих врста… Наравно да се то све одразило на нигеријску културу. Ми сада само покушавамо да се развијамо, али ти проблеми све више и више навиру. Свако мислеће биће покушава да се суочи са тим.
