Он је на конференцији за штампу, поводом усвајања закона о „Трепчи“ у косовској скупштини, објаснио да се „Трепча“ састоји од „Трепче — југ“ и „Трепче — север“.
„Резултати рада ‘Трепче — југ‘ су негативни и она функционише само уз донације институција у Приштини“, казао је Владисављевић.
„Трепча — север“, на другој страни, функционише позитивно, и како је додао, исплаћује раднике, измирује све своје обавезе и инвестира у производњу.
Такође је навео да „Трепча“ — север има копове који се налазе на простору општине Брус и Нови Пазар.
Тако рудник „Бело брдо има два улаза од којих се један налази на територији општине Брус.
Рудник „Црнац има један улаз који се налази на територији општине Нови Пазар.
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић указао је данас да је „Трепча — север“ протеклих година повећавала своју производњу за 20 одсто.
„Прошле године је производња износила 210.000 тона. Од те руде која је пласирана на светско тржиште, прошле године, без било каквих субвенција, живело је више од 3.000 радника ’Трепче‘. Толико је то значајан економски ресурс“, објаснио је он.
Ђурић је указао да су билансне резерве олова и цинка „Трепче“ 51 милиона тона, што је имовина вредна десетине милијарди евра, а чија експлоатација може да се врши генерацијама.
„Само на северу Косова имовина премашује неколико стотина милиона евра“, додао је он указујући да су власници „Трепче“ Акционарски Фонд за развој Србије, „Генекс“, „Југобанка“, „Прогес“, „Дунавбанка“, ЕПС, „14 Октобар Крушевац“, „Термоелектро Београд“, „Ратко Митровић Пожега“, „Лука Бар—Београд“.