Финиш председничке кампање у Сједињеним Америчким Државама обележиле су међусобне оптужбе оба кандидата за неморал.
У препуцавањима на тему да ли су већи морални преступ сексистичке изјаве или оптужбе за покушај силовања, стиче се утисак да је кључно питање у бици за првог човека земље која даје себи морално право да у име демократије и људских права бомбардује широм планете — ко је већа морална наказа.
Профит је божанство, лицемерје — морал
Социолог др Слободан Рељић, бивши главни и одговорни уредник НИН-а, каже да изгледа као парадокс да се у водећој земљи демократског света завршна расправа своди на наизглед тривијална питања да ли је гори преступ то што је председничку кандидаткињу преварио њен муж, тадашњи председника САД, или је гори прекршај примитивно, мушко, сочно добацивање женама.
Страшно је занимљиво да је америчко друштво дошло у то стање да о том важном питању нема јасно мишљење, констатује Рељић. Немате пресуду, пресуда се не зна и народ ће на крају одлучити шта је гори прекршај, додао је он.
„Међутим, то у основи није чудно. У тим друштвима је јавни наступ за геј-права пре неколико деценија био кривично дело, да би то данас постало највеће људско право — право да малтретирате шест милијарди људи на свету који не пристају на то. Дакле, то је један хипертрофирани болесни квазихуманизам који је последица једног великог инжењеринга. Проблем је што то друштво има овакав редослед вредности — прво божанство у том друштву је профит, духовност је лицемерје, а смисао живота је борба за голи материјални интерес“, каже Рељић за Спутњик.
Према његовим речима, у друштвима у којима постојао неки виши ред, као у средњовековном где је постојао Божји ред, имали смо јасан ред ствари. С друге стране, у друштвима у којима интересне групе одређују тај ред ствари и у којима имамо инжењеринг људском свешћу спроведен до краја, неминовна последица је хаос.
Катаклизмична комедија
Здраво друштво, у основи, не може да функционише без морала, сматра Рељић, а данашње западно друштво признаје само моћ и из моћи су изведена правила игре која се зову закони. Моралност у државним пословима у западним земљама данас се сматра реликтом прошлости, констатује он. Кад имате такав сет вредности, онда вам, наравно, и власт мора личити на њих.
„Међутим, кад друштво тако развија своје потенцијале да с једне стране имамо Гвантанамо у коме не признају никаква људска права и кад покушавају да читав свет претворе у један велики Гвантанамо, онда добијате један парадокс да све од дубине друштва до његове међународне политике изгледа накарадно. Све би то изгледало ко нека комедија да иза тога не стоји једна велика и стравична моћ која читав свет може да претвори у прах и пепео“, оценио је Рељић.
Он сматра да је реч о једној дубокој кризи демократије и капиталистичког начина привређивања, а амерички избори као највећи спектакл и циркус у свему томе показују све размере кризе тог друштва и све ризике које ћемо ми имати са таквим друштвом.
ДАЕШ — Франкенштајн америчке администрације
Према његовим речима то што једно друштво без морала даје себи за право да интервенише у име моралних вредности јесте логично.
„Кад сте без морала, онда наравно да имате право да држите моралне лекције свима. Јер кад бисте имали притисак морала, онда би свакa вашa потребa да некоме објасните шта је морално била закочена вашим моралним разлозима. Пошто немате моралне разлоге и пошто сте сва морална начела претворили у лицемерје, онда је потпуно логично да свима држите лекције“, каже Рељић.
Још један морални преступ Клинтонове који је испливао у финишу кампање је откриће Викиликса да је она као државна секретарка сарађивала са ДАЕШ-ом, што, по Рељићу, и није неко изненађење јер је то радила комплетна америчка администрација.
Он подсећа на једно истраживање у Ираку које је показало да 90 одсто људи зна да је ДАЕШ продукт америчке политике.
„ДАЕШ је само један Франкенштајн америчке администрације и није реалан одговор исламског друштва на ту дехристијанизовану колонизацију Блиског истока“, закључује он.
