Можда има симболике. Ниш ће други пут у историји Србије бити место заседања владе. Први пут је то било с почетком Првог светског рата, где је тадашњи премијер, односно председник Министарског савета Никола Пашић становницима Ниша, кажу с балкона зграде „Бановина“, прочитао телеграм владе Аустро-угарске о објави рата Србији. Велики рат обележила је голгота преласка српске војске преко Албаније. Сутра ће Ниш поново бити седиште владе Србије, која ће на српско-албанском пословном форуму угостити премијера Албаније Едија Раму и око 70 албанских привредника.
Прошао је цео век од страдања Срба по снегом завејаним албанским гудурама, а отопљавање односа двеју држава никако да крене. Поготово после самопроглашене независности Косова, у чему је Албанија имала логистичку улогу. На том фону је и први долазак Раме у Београд пре две године завршен неславно, да би пола године касније посета српског премијера Александра Вучића Тирани прошла у нешто мање затегнутој атмосфери.
Форум у Нишу долази тек који дан после отимања „Трпче“ одлукама владе косовских Албанаца, а да у бриселским преговорима Београда и Приштине власништво над имовином на територији Косова и Метохије никада није ни стављено на дневни ред.
Влада Србије ће у граду на Нишави заседати од 13. до 19. октобра и то ће бити први пут да кабинет премијера на такав начин организује свој рад. Позамашан је број активности које ће имати на дневном реду, али свакако да највише пажње јавности изазива управо српско-албански привредни форум, поготово с обзиром на нове околности.
Аналитичар Душан Јањић, оснивач Форума за етничке односе, за Спутњик каже да сарадња Београда и Тиране, па и скуп у Нишу, може да има само лековита дејства.
„Он шаље поруку да се одржава комуникација са Албанијом као самосталном државом, да Србија и Албанија остају у оквиру ЦЕФТ-а и свих других организација за регионалну сарадњу, где се налази и Косово. Индиректно то може политички да скрати овај период захлађења и да убрза нормализацију и наставак разговора (Београда и Приштине) у Бриселу“, каже Јањић.
Он истиче да Тирана сама по себи не може да има преломну улогу, да је то на ЕУ и Америци, а индиректно и на Русији и Турској, али пре свега на Београду и Приштини.
По Јањићевом мишљењу, чињеница да је сада у Тирани власт социјадемократа, представља повољан политички моменат, за разлику од претходне Саљи Берише који је имао претензију да окупља све Албанце Западног Балкана.
Српско-албански привредни форум у Нишу је јасан знак да постоји обострана намера да се укупни односи помере са мртве тачке. Опробани рецепт за то је да се са отопљавање одавно замрзнутих политичких односа покрене на безболнији а обострано користан начин, што привредна сарадња јесте.
Директорка центра за регионалну сарадњу и иницијативе у Привредној комори Србије (ПКС) Даница Миловановић каже да скромна привредна сарадња са Албанијом у односу на друге партнере Србије у региону ЦЕФТ-а значи да постоји велики простор за њено ширење.
У 2015. години укупна вредност робне размене била је непуних 109,8 милиона евра, а у првих осам месеци ове године 77,8 милиона евра, при чему је значајан суфицит на српској страни. Најважнији сектори у којима постоји простор за проширење сарадње су пољопривреда, прехрана, хемијска, машинска, дрвна индустрија, али и грађевинарство с обзиром на бум који Албанија доживљава у том сектору, као и туризам.
Познато је да је „Ер Србија“ поново успоставила директан лет на линији Београд—Тирана—Београд, па се очекује значајан пораст мобилности пословних људи. Албанија оживљава своју индустрију у металуршком сектору, рафинерије, цементаре и то су пројекти где видимо могућности за сарадњу, рекла је Миловановић за Спутњик. Указала је и на шансу за учешће српских фирми у великим инфраструктурним пројектима од регионалног значаја, какви су изградња ауто-путева, железница, лука и аеродромске инфраструктуре.
Она је нагласила да је интересовање албанских привредника за форум превазишло сва очекивања која је ПКС имала у припреми скупа.
„То показује да нема довољно информација наше стране о потенцијалима албанског тржишта, а исто тако и да делегација од 70 људи из више од 50 албанских компанија долази управо да се упозна са могућностима за сарадњу и улагања. Са укупно 300 учесника, реч је о највећем пословном форуму између Србије и Албаније у последњих десетак година“, каже Миловановићева.
Пословни форум у Нишу је, како напомиње, само први у низу догађаја. Наредни је учешће српске привредне делегације на привредном сајму у Тирани у новембру и већ је око 30 предузећа из Србије унајмило штандове ради учешћа на њему. Тада ће, напомиње она, на највишем нивоу бити промовисано оснивање мешовите српско-албанске привредне коморе са седиштем у Тирани, о чему ће меморандум бити потписан у Нишу.
Дописник више албанских медија из Београда Идро Сефери сматра да је јако важно да се дешавају скупови попут форума, макар као покушај зближавања због развоја привредне сарадње и заинтересованости привредника која је најважнија.
„Наравно да је ово и политичка порука, наставак претходних сусрета, али и један нови почетак да се види да ли посета може да прође без тензија, како би се решавали међусобни проблеми“, каже Сефери за Спутњик.
На питање да ли односи Београда и Тиране могу да допринесу смиривању тензија и наставку дијалога Београда и Приштине он каже — наравно да могу.
Тирана је важан фактор у односима у региону и она није оптерећена тензијама тако да евентуално неки заједнички пројекти Србије и Албаније могу да олакшају комуникацију Београда и Приштине, сматра он.
„Али мислим да је погрешно сматрати да Тирана може да решава проблем Приштине са Београдом зато што се види да Косово ипак тера своју причу и своју политички агенду, без обзира на то какав однос Тирана има са Београдом“, додао је Сефери.
Он је мишљења да је у случају „Трепча“, који је довео до нових затегнутости у дијалогу заказала ЕУ, чији су покушаји решавања питања Косова дијалогом пропали јер, како каже, све одлуке које је донела влада Косова, па и Србије, нису биле у духу дијалога. До овакве најновије ситуације довео је недостатак стварне заинтересованости за решавање проблема. „Ту је Брисел био сувише дипломатски настројен. А они су водили те преговоре и требало је више пажње да посвете проблемима чим они настану, а не да се чека толико дуго да се они продубе“, оценио је Сефери за Спутњик.
