Иако нико није говорио да ће битка за Мосул бити лака, ова офанзива најављивана је помало лаконски, као офанзива у којој ће се пазити да други по величини ирачки град не задеси судбина Алепа (курдски лидер Масуд Барзани), или да неће бити ваздушних удара на центар града, како би се избегао велики број жртава (ирачки званичници).
Свака изјава била је срачуната тако да се направи оштра разлика између операција сиријске војске, која напредује уз подршку руске авијације и ирачко-курдске војске, која напредује уз помоћ америчке авијације.
Међутим, како се ирачко-курдске снаге приближавају некада двомилионском граду, у коме се, верује се, данас налази још увек око милион цивила, и прича се мења. Све су веће шансе да, пошто је Алеп проглашен за сиријски, Мосул постане ирачки Стаљинград.
Да лаконске изјаве курдских и ирачких вођа нису у складу са стварношћу, говоре и подаци о најсложенијој војној операцији на територији Ирака, не само, како западни медији пишу, откада су америчке трупе напустиле ту земљу. Толики број војника — 94 хиљаде војника и 90 ратних авиона (што коалиционих, што ирачких) и незнани број припадника шиитских и сунитских паравојних формација није ангажован од времена америчке инвазије. Број ангажованих трупа говори о важности акције.
Зашто је Мосул важан
Као други по величини град у Ираку, Мосул је за ДАЕШ важан зато што је то највећи град који је ова исламистичка група заузела. Мосул је ДаАЕШ-у давао легитимитет за проглашење „калифата“ и био је њен најважнији извор за прикупљање пореза и ангажовање робовске радне снаге.
Такође, у Мосулу се налази центар који ДАЕШ-у служи за производњу хемијског оружја, а током освајања града у лето 2014, екстремисти су заробили велике количине америчког и ирачког оружја.
Са друге стране, ослобађање Мосула, поред симболике делегетимизације „калифата“, имао би стратешки значај, јер овај град је раскрсница важних путева. У држави којом доминирају шиитске верске и политичке групације, Мосул је највећи град са шиитским становништвом, а пре ДАЕШ-ове окупације био је и средиште ирачке хришћанске заједнице. Као град из античких времена, Мосул је и центар ирачког културног наслеђа коме прети уништење од стране екстремиста.
Мале разлике између Мосула и Алепа, осим…
Све изложене чињенице говоре оно што западни званичници нерадо признају — да ослобођење Мосула неће бити лак посао, да га ДАЕШ неће лако дати и да ће се мосулска војна операција мало разликовати у односу на ону у Алепу.
Јер пред Западом и ирачко-курдском коалицијом стоје два пута. Први подразумева вишемесечну опсаду уз велике жртве на обе стране и патњу цивила. Друга, на коју је већ упозорила сиријска влада, подразумева да коалиција дозволи џихадистима да се повуку и оду у Сирију.
Вести из „престонице калифата“ Раке, које преноси Њујорк тајмс, говоре о доласку великог броја џихадиста и њихових породица у тај сиријски град. Извори Њујорк тајмса из Раке, који су желели да остану анонимни како би избегли репресалије, говоре о доласку стотина бораца ДАЕШ-а и њихових породица из Мосула и Алепа у „престоницу“ исламистичке псеудодржаве и да чекају на смештај.
Можда је то увод у евакуацију целе џихадистичке популације из Мосула у Сирију, где ће се прегруписати трупе које би онда биле искоришћене само у Сирији. Овакав сценарио одговарао би и Западу и ирачким властима.
Запад би се извукао из рата са џихадистима, Ирак би био очишћен од ДАЕШ-а, а Асадова влада и руске снаге које јој помажу биле би изложене јачем притиску бројнијих непријатеља.
Овој опцији у прилог сведочи и чињеница да су у првом дану Мосулске операције ирачко-курдске снаге оставиле џихадистима коридор за повлачење на запад, у Сирију, под изговором избегавања цивилних жртава.
„Уколико постоји начин да их натерамо да се повуку и гурнемо их према пустињи, зашто се са њима борити у насељеним местима као што је Мосул“, оправдао је овакво понашање Колумб Страк из невладине организације ИХС конфликт монитор, која прати догађаје у Ираку и Сирији.
Овакав след догађаја подразумева сарадњу са ДАЕШ-ом и његове гаранције да ће се држати подаље од Ирака, што није могуће. Јер ДАЕШ је настао у Ираку и у сржи његове идеологије је жеља за стварањем уверзалног исламског „калифата“. Стога, ако игра на ту карту, Запад игра краткорочно, само у циљу слабљења Асада и његовог главног савезника, Русије.
Мосул као ирачки Стаљинград
Уколико заиста жели да уништи ДАЕШ, а не да га користи као средство слабљења Асада и Русије, западној коалицији и ирачко-курдским снагама не остаје ништа друго него да започну опсаду града.
Тада ће Мосул постати ирачки Стаљинград и готово да неће бити разлика између њега и Алепа. Штавише, вероватније је да ће борбе бити жешће и да ће и цивилне жртве бити веће.
Јер Алеп, за разлику од Мосула, никада није потпуно пао у руке џихадиста. За разлику од Алепа, у коме борбе отпочетка нису никада престајале, у Мосулу су исламисти имали две године да се припреме за коначан обрачун.
Западни медији пишу о мрежи тунела ископаних испод града, о мрежи експлозива постављених по граду тако густо да личе на минска поља и о рововима напуњеним запаљивим уљем.
Ако дође до опсаде, она ће трајати дуго, што је морао да призна и амерички председник Барак Обама. Ирачки званичници очекују да се ДАЕШ-у одређеној фази опсаде повуче преко Тигра, који дели град и бране западни део где се налазе владине институције и где су улице уже, због чега су дејства артиљерије и тенкова отежана.
Све говори да ће Мосул ипак постати поприште тешке битке, без изгледа да се брзо заврши. Избегличке колоне већ су кренуле. УН агенције проширују и граде нове кампове за прихват нових људи јер се претпостављени број избеглица процењује на стотине хиљада.
Нажалост, тешко је да Мосул избегне судбину која је задесила Алеп. ДАЕШ за собом оставља пустош, а рушевине безбројних градова у Сирији и Ираку сведоче о томе. Свака борба против њега данас је последица неактивности оних који су владали Ираком од 2003. Али то је посебна прича, цену за то углавном плаћају недужни.
