Јуче је коначно отворено заједничко трговинско-туристичко представништво Србије и Босне и Херцеговине (БиХ) у Истанбулу. Представништво које је требало да почне са радом крајем прошле године, тек јуче је отворено у присуству министра трговине, туризма и телекомуникација Србије Расима Љајић, министра економије Турске Нихата Зејбекчија и министра за спољну трговину и економске односе БиХ Мирка Шаровића.
Исти актери су 19. октобра прошле године у Београду потписали средњорочни програм о сарадњи трилатералног трговинског комитета у периоду од 2016. до 2018. године, који предвиђа унапређење привредне и економске сарадње три земље.
Тада је најављено да ће у наредних месец дана бити отворено заједничко привредно и трговинско представништво Србије и БиХ у Истамбулу, преко којег ће две земље представити трговинске, привредне и туристичке потенцијале. Очекивала се и већа робна размена и далеко више турских инвестиција, како је тада рекао Љајић.
Програмом је било предвиђено да Србија и БиХ могу да користе свих 160 турских привредних представништава широм света, како би добили потребне информације и бољу прилику да наши производи буду пласирани на тржиштима тих земаља.
„Ово је велика прилика за 2016. годину за економију и либерализацију економије и та сарадња ће пуно значити и Србији и БиХ и Турској“, рекао је тада Љајић.
Само дан после, 20. октобра, одржан је у Сарајеву и први трилатерални пословни форум између привредника Турске, Србије и БиХ, који је окупио представнике више од 60 компанија. Потписан је и Меморандум о разумевању између Спољнотрговинске коморе БиХ, Привредне коморе Србије и Одбора за економске односе са иностранством Турске у циљу продубљивања привредне сарадње три државе, повећање обима робне размене и заједничког учешћа на тржиштима трећих земаља, размене пословних информација.
С обзиром на то шта је учињено до данашњег заседања другог трилатералног пословног форума у Истанбулу, протекла година је изгледа послужила тек за загревање.
Чињеница је да није било великих помака, поготово ако се има у виду да је Декларација о економској и трговинској сарадњи између Босне и Херцеговине, Републике Србије и Републике Турске потписана на првом састанку министара у мају 2013. Од тада круже формулације о могућностима веће сарадње на добробит свих.
Разлога за незадовољство највише имају у БиХ. Према подацима тамошње Спољнотрговинске коморе за осам месеци ове године спољнотрговинску размену БиХ са Србијом карактерише 6,4 одсто мањи извоз, а 7,2 одсто већи увоз. БИХ је, иначе, треће извозно тржиште за српске производе и четврти спољно-трговински партнер Србије.
Ни са Турском БиХ не стоји боље. Вредност извезене робе је била 4,7 одсто мања, а увезене већа 12 одсто. Надају се да ће до краја године поправити извозни салдо за Турску јер очекују да крене извоз меса који је, како кажу, у првих шест месеци из техничких разлога био онемогућен. Тачније, нису били испуњени услови које је Турска прописала.
Када је по среди Србија, ни она баш није испунила зацртани план када је у питању размена са Турском, али се, како је јуче оценио Љајић, приближила циљу дефинисаном пре две године да обим робне размене достигне вредност од милијарду евра. Подсетио је да је прошла година била рекордна са више од 745 милиона евра, при чему је покривеност нашег увоза извозом била 43 одсто. У првих осам месеци ове године забележено је повећање трговинске размене од 11 одсто, што значи да ће она достићи цифру од око 900 милиона евра. Однос увоза и извоза је сличан прошлогодишњем.
Према Љајићевој најави, Србија интензивно ради на модификацији споразума о слободној трговини и жели да што више врста робе буде на бесцаринском режиму како би повећали укупну трговинску размену.
Дакле, углавном без значајних искорака и инвестиција.
Пре годину дана, управо на инвестирању, и то приоритетно у инфраструктуру инсистирао је министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић.
Јуче су се, по Љајићевим речима, три стране договориле да Србија и БиХ заједнички дефинишу један инфраструктурни пројекат који би подржала и Турска. Да ли ће то бити деоница ауто-пута или деоница железничке пруге, остаје тек да договоре представници влада БиХ и Србије, рекао је Љајић.
После најновијег сусрета у Истанбулу, можда од најављеног нешто и буде ако изостане претерано загревање овдашњих играча. Чувени балкански специјалитет, дуготрајно договарање, најчешће само на томе и остане, на пуком туризму о трошку пореских обвезника.
