„Кисинџер, Хенри Алфред“, објавио је Четверушкин име бившег државног секретара САД међу изабраним академицима Руске академије наука. Титулу академика Кисинџер је добио за истраживање глобалних проблема.
Осим њега, титулу академика добили су добитници Нобелове награде за физику Серж Арош и Мартинус Велтман, добитници Нобелове награде за хемију Роџер Корнберг, Жан Пјер Соваж и Дан Шехтман и добитник Нобелове награде за економију Кенет Џозеф Ероу.
Деведесеттрогодишњи Хенри Кисинџер био је амерички државни секретар и помоћник председника за националну безбедност. Сматра се једним од инцијатора политике „попуштања“ у односима између САД и СССР-а. Године 1973. године добио је Нобелову награду за мир због своје улоге у постизању мировног споразума у Паризу, чиме је окончан рат у Вијетнаму.
Након одласка из политике, Кисинџер се фокусирао на писање мемоара, чланака и књига на тему спољне политике и дипломатије. Међу његовим делима су „Нуклеарно оружје и спољна политика“, „Године у Белој кући“, „Да ли је Америци потребна спољна политика?“ итд.
Добитник је многих америчких награда, међу којима су и највиша цивилна награда, Председничка медаља слободе.