Директор РТБ Бор Благоје Спасковски, за почетак је брзопотезно враћен кући са службеног пута из Лондона да би, како преносе медији, владу упознао са сасвим тачним стањем финансија у кући коју води већ осам година. Премијер не жели да ризикује са нетачним подацима када их ускоро буде предочавао кинеском премијеру Ли Кећангу у покушају да се у Кини нађе стратешки партнер за стратешки важну српску компанију од које живи пола источне Србије.
Да је смена директора РТБ Бор извесна било је јасно и пре најаве премијера Александра Вучића да ће готово сви директори јавних предузећа која постижу слабе резултате бити смењени до краја године.
Још крајем јула Министарство привреде је саопштило да ће јавни позив за ангажовање професионалног менаџмента у РТБ Бору бити објављен до краја године. Уосталом, то предвиђа и Унапред припремљени план реорганизације (УППР) за РТБ Бор групу, усвојен почетком јула.
Смене у јавним предузећима-губиташима су логична последица таквог стања. Много је, међутим, важније од тога какав ће бити план решавања тог проблема који Србија ММФ-у треба да предочи за месец и по дана. Јер приоритет је и даље смањење јавног дуга.
„Са Владом Србије смо детаљно разговарали о томе како ће бити решен проблем међусобних дугова предузећа из енергетског и рударског сектора, што је уз усвајање буџета до средине децембра, главни задатак државе. Сва та предузећа имају своје специфичности, али им је свима заједнички недостатак финансијске дисциплине који води оптерећивању буџета“, рекао је шеф мисије ММФ-а Џејмс Руф закључујући вишедневне разговоре са српским званичницима.
Осим борског гиганта, највећу главобољу већ дуго времена Србији задају три фирме из хемијског комплекса — Азотара, Петрохемија и МСК.
Економиста Миладин Ковачевић за Спутњик каже да за РТБ Бор нема другог решења осим проналажења стратешког партнера. Он подсећа да је од 1,2 милијарде евра дуга, усвајањем УППР-а комбинату отписано, односно из биланса искњижено 900 милиона. Највећи део је био дуг према држави, према Париском и Лондонском клубу.
Преосталих 300 милиона требало би да се у наредних седам или осам година отплаћује из пословања, каже Ковачевић, истичући да је друго, али много важније питање како РТБ Бор послује, и како може да послује.
„Ту је сада неопходно израдити једну студију одрживости, како он послује по завршним рачунима за прошлу и ову годину, и да се види какве су перспективе тога пословања. То тражи истраживање везано за ресурсе, за инвестиције, за експлоатацију, за то колики су рудни ресурси, и потом питање тражења стратешког партнера“, прецизирао је Ковачевић. Он напомиње да никада није лако наћи стратешког партнера и да ћемо ускоро знати има ли помака у покушајима да то буде једна велика кинеска компанија.
„РТБ Бор је стратешки важна компанија и не може се тражити једноставно решење у смислу ликвидације или одвајања неких њених делова. То је тежак камен око врата и не може да се решава у наредних месец или два дана“, сматра економиста.
Када је реч о губиташима из хемијског комплекса, Ковачевић истиче да би добар план подразумевао да се и за њих нађе стратешки партнер. Подсећа да је било више покушаја да се ту активирају руске компаније, с обзиром на то да је инпут у њиховој производњи гас, али да ту није било помака. Сада се налазе у једној изнудици да можда уђу и у процес стечаја, сматра он.
Објашњавајући комплексност њихове ситуације, Ковачевић напомиње да Азотара и Петрохемија управо на обезбеђивању гаса имају највећи трошак. Зато је, подсећа он, у време владе Мирка Цветковића њихов већински власник постао „Србијагас“ који их снабдева гасом. То је и био генератор повећавања губитака Србијагаса пошто те две компаније нису могле на тржишту да послују профитабилно како би то било исплативо и за „Србијагас“. То је, како напомиње, видљиво из финансијских извештаја.
„Али проблем није у томе шта пише у извештајима него што су оне непрофитабилне из разлога наслеђа, управљања, технологије којом располажу. За њих треба брзо наћи решење јер се не може очекивати да терет одржавања тих компанија сноси ’Србијагас‘“, оценио је Ковачевић.
Оне јесу извозно оријентисане, у региону постоји потреба за хемикалијама које производе, али оне без консолидације и без инвестиција стратешког партнера тешко да могу да опстају на начин као што су до сада живеле и опстајале, рекао је Ковачевић за Спутњик.