У саопштењу, које је потписао владика бачки Иринеј, наводи се да је надбискуп Хочевар себи дао слободу да по својим познатим мерилима, доведе у питање светост Новог Златоуста, поредећи га са кардиналом Алојзијем Степинцем, или проглашавајући га за српски еквивалент Степинцу.
„За разлику од архиепископа кентерберијског Јустина Велблија, који је, заједно са патријархом српским Иринејем, у лондонској катедрали Светог Павла недавно најсвечаније обележио стоту годишњицу Николајевог историјског говора, београдски надбискуп није дужан да познаје светитељев пастирски и духовни рад у Охриду, Битољу и Жичи нити његову многострану међуцрквену делатност“, наводи се у саопштењу.
Поготово, напомиње се, не морају Хочевара да занимају његова богословско-књижевна дела, међу којима постоји и Стослов о љубави и доживљај непријатеља као „суровог пријатеља“, за разлику од Степинца, који је написао да „византијско православље“ представља „проклетство Европе“ и да су Хрвати и Срби, следствено, два неспојива света.
„Он не мора да зна ни то да је, за разлику од Степинца, свети Николај читав Други светски рат провео у интернацији у Љубостињи, Војловици и на крају у злогласном логору Дахау. Не споримо му ни право да стави под знак питања смисао одлуке поглавара сопствене Цркве, папе Фрање, да се образује Мешовита комисија Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве, која треба да одговорно и истинољубиво размотри улогу Алојзија Степинца пре Другог светског рата, за време и њега“, наводи се у саопштењу.
Свети архијерејски синод поручује да, међутим, Хочевару оспорава право да своје залагање за посету папе Фрање Србији заправо користи као „ситну монету за поткусуривање у несвесном — а можда и свесном — настојању да поквари односе Српске православне цркве са Светом столицом“.
„У том настојању, уверени смо, неће успети“, поручили су из СПЦ.
