Званично, државе чланице ЕУ наступају у јединственом фронту што се тиче санкција и оштре реторике према Русији, али иза кулиса такво јединство не постоји, каже аутор чланка Јонас Гумесон. Он је подсетио да су многи, пред последњи самит ЕУ, тражили нове санкције против Русије, овај пут због Сирије, али резултата и сагласности по овом питању није било. Санкције због Украјине и Крима су и даље на снази, иако су многе чланице ЕУ против политике рестрикција.
Према Гумесону, током 2014. године 20 од 28 чланица Европске уније је слало делегације на челу са премијерима или министрима у Москву, како би се срели са представницима руских власти. Лист „Свенска дагбладет“ је саставио списак тих земаља користећи се неофицијелним подацима из Брисела. Посебно, са руским председником Владимиром Путином састали су се шефови шест европских земаља — Чешке Републике, Француске, Кипра, Аустрије, Финске и Грчке. Поред тога, фински председник Саули Нинисте је прошлог лета примио руског председника Путина у својој летњој резиденцији.
На нивоу премијера, Москву је посетило још шест представника држава чланица ЕУ: Словачке, Немачке, Италије, Бугарске, Мађарске и Луксембурга. Међу њима и немачка канцеларка Ангела Меркел.
Још осам држава је, пише Гумесон, у Москву слало своје министре иностраних послова, међу њима и Шпанија, Велика Британија, Словенија, Холандија, Ирска, Летонија и Португал. Новинар истиче да је за само две године таквих посета било око 40, то јест да су званични представници неких земаља посетили Русију више од једног пута. Према томе, не чини се да је Русија земља која је у изолацији, закључује шведски лист. Напомиње се да је Шведска једна од ретких европских земаља које су решиле да замрзну односе са Русијом након догађаја 2014. године, али министар спољних послова Марго Валстром је већ деловала у правцу обнављања контаката са Москвом. Сличну изјаву дао је и премијер Стефан Левен.
Односи Русије и Запада знатно су погоршани након преврата у Украјини у 2014. и касније током референдума у којем је већина становника гласала за уједињење полуострва Крима са Русијом.
У марту 2014. године против Русије су уведене прве санкције, у почетку само против појединаца. Касније су уведене рестриктивне мере против целог сектора економије. Русија је на западне санкције одговорила ограничавањем увоз прехрамбених производа из земаља које их подржавају.
У последње време, многи представници Европске уније су се изјаснили за укидањe санкција, али Брисел је трајање ембарга званично продужио до јануара 2017.
