„Разлози пораза Клинтонове биће тема разговора још много година, али сада као највероватнији делује: њена охолост. Много охолости. Вишегодишња охолост. Хронични случај охолости“, тврди аутор чланка Тод С. Пурдум.
Према његовим речима, за време предизборне трке са Трампом, она је направила исте грешке као и пре осам година, када се супротстављала другом „новајлији-бунтовнику“ — Бараку Обами.
Тада се Клинтонова борила за кандидатуру за место председника Демократске партије и била је уверена да Обама није њен противник и да може да се „не оптеретећује“. На крају се повукла из изборне трке, а Обама постао председник.
У случају са Трампом, било је исто: између осталог, након победе на партијским изборима, Клинтонова је одбила да посети државе које обично гласају за демократе, као што су Висконсин и Мичиген. На изјаве њених конкурената, према којима она наводно може да промени „карту бирача“, она се насмејала. На крају у неким „демократским“ државама та небрижност јој се вратила.
Клинтонова није узела у обзир ни знаке које је требало видети након партијских избора са Бернијем Сандерсом. Тада је постало јасно да је чак ни у сопственој партији не воле сви, навео је аутор.
На крају крајева, њено време још није прошло и те промене које би она могла предложити својим бирачима, али није успела, мораће да сачекају боља времена, закључио је аутор.