Генерални секретар Северноатлантске алијансе Јенс Столтенберг са нестрпљењем ишчекује што скорији сусрет са новоизабраним председником САД Доналдом Трампом, како би разговарали о предстојећим корацима.
Звучи као фраза својствена уобичајено бирократски сроченим саопштењима, али овога пута одражава суштину. Шта ће бити Трампови „предстојећи кораци“ кад је реч о НАТО-у, једна је од дилема која заокупља пажњу укупне јавности, с обзиром на то шта је на ту тему говорио у предизборној кампањи. А рекао је да је НАТО превазиђена организација и да јој прети распад.
Уз констатацију, више пута поновљену, да друге чланице не испуњавају финансијске обавезе према НАТО-у, као што то чине САД, Трамп је најавио да ће дуг морати да плате или да напусте савез. „Уколико то доведе до распада НАТО-а, нека тако и буде“, поручио је у кампањи.
На оцене из сопствених, републиканских редова, да је НАТО неопходан због претње тероризмом узвратио је констатацијом да је Алијанса формирана да буде противтежа Совјетском Савезу, који више ни не постоји, док о тероризму није ни било речи. Усред прича о ојачавању НАТО-снага за брзо деловање ради заштите балтичких држава од наводне могућности конфронтације са Русијом, био је још конкретнији. Било би могуће, рекао је, да САД под његовим вођством не крену у одбрану неких земаља-чланица НАТО-а ако би их Русија напала. О томе би, објаснио је, одлучио на основу тога да ли су те земље испуниле своје обавезе према САД.
Кад Столтенберг едукује Трампа
После убедљиве победе — која је пораз не само Хилари Клинтон, већ комплетног америчког естаблишмента који је у земљи годинама производио незадовољнике, а у свету конфронтације и ратове — не чуди брзо оглашавање шефа НАТО-а.
Изразио је очекивање да ће Трамп остати посвећен одбрани Европе, не пропустивши да едукује новопеченог политичара да је Алијанса коју предводе САД потребна да заштити Америку, једнако као Европу. Подсетио је и на „америчку посвећеност НАТО савезу и колективној одбрани Европе која је веома снажна већ скоро 70 година“. У ваздуху је остало да виси неизговорено питање — па ко би могао да се дрзне да раскине ту дуговечну везу. Уосталом, уговори са НАТО-ом предвиђају да свака земља-чланица треба да помогне другој уколико је нападнута.
Дакле, није све у парама, има нешто и у љубави, али понајвише у интересима. То је политика. Зато Трампове изјаве о обавезама САД према НАТО-у пре треба гледати као део његовог преиспитивања глобалне улоге САД. Отуда и забринутост немачке министарке одбране Урсуле ван дер Лејен, која пита да ли Трампова победа значи почетак краја новог светског поретка.
Поготово с обзиром на обећања о нормализацији односа са Русијом и изградњу доброг личног односа са њеним председником Владимиром Путином.
НАТО далеко од стечаја
Због свега тога би шеф НАТО-а што пре да види Трампа. Не због превелике љубави према истом, него због мањка Трампове љубави према фирми због које су САД на трошку. Али Трамп данас није бизнисмен, већ председник САД, а НАТО није обична фирма у коју је лако увести стечај, а дужнике ликвидирати. Да је кампања прошлост, показао је реториком већ приликом првог обраћања у улози председника и даље најмоћније земље света, у којој је војна индустрија највећи послодавац.
„Наравно да Трампови саветници знају за страх америчких савезника и натераће га да пре свега умири све савезнике, да би могли да се осећају безбедним. Не, Сједињене Државе неће изаћи из НАТО-а и неће своје преостале трупе повући из Европе“, констатовао је Роланд Фројденштајн из бриселског Мартенс центра пре неколико дана, спекулишући на тему шта би Трампова победа могла да значи за НАТО.
Дакле, државе које дугују НАТО-у могле би да рачунају с тим да би макар део неизмирених обавеза морале да подмире. Европска унија је тако од 1998. године у апсолутним бројкама задржала исти допринос НАТО-у, али је у релативном износу пала са готово половине својих доприноса НАТО-буџету на мање од трећине. Буџет НАТО-а константно пада, као што су и трошкови америчке империје од 2008, када је дошло до светске економске кризе, константно већи од прихода. Зна то Трамп, али зна и да то није довољан разлог за увођење стечаја у Северноатлантску алијансу.
