Са положеном националном матуром сваки свршени средњошколац моћи ће да пошаље апликације на неограничен број факултета, а не да, као до сада, полаже пријемни испит на једном факултету, па ако се не упише, чека наредни уписни рок за слободно место на неком другом факултету.
Према речима Дејана Недића, председника Скупштине Друштва директора школа Србије, концепт националне матуре је апсолутно у интересу ђака, будућих студената.
„Ми годинама сарађујемо са удружењима директора школа из читавог региона старе Југославије и једино наша земља има овакву матуру и сви се томе чуде. Концепт националне матуре се у свим земљама у окружењу показао као добар и надамо се да ће то и код нас бити случај и да ће умногоме допринети да стање буде реалније, јер наши матуранти већ од јануара имају додатне намете и обавезе у вези са припремама за пријемне испите на факултете“, каже Недић.
Подршку ресорном министру Шарчевићу за спровођење закона који налаже да се национална матура полаже 2018. године даје и Унија синдиката просветних радника Србије. Председница Уније Јасна Јанковић за Спутњик каже да само велика матура може да пружи квалитетну повратну информацију о томе шта је урађено у претходних 12 година, на чему треба даље инсистирати, а шта променити.
Међутим, напомиње Јанковићева, има још доста посла, јер је пропуштено неколико драгоцених година током којих се требало бавити изгледом матуре — гимназијске, стручне и уметничке, а отпор се може очекивати од стране факултета, којима се укидањем пријемних испита смањују приходи, али и од стране родитеља чија ће деца прва полагати матуру, а који нису добили довољно информација приликом уписа деце у средњу школу.
„Имамо проблем са стручном матуром, јер закон тренутно ограничава ученике стручних школа тако што налаже да они могу да иду само на струковни факултет. Сада смо практично деци која су већ други разред средње школе затворили врата многих факултета, јер, на пример, неко ко иде у правну стручну школу, а жели да упише књижевност, овим то неће моћи. Наредне две године су довољне да се усвоје подзаконска акта која ће помоћи да законску форму добију сва она питања која тренутно нису дефинисана — редослед полагања, број и врста испита који ће се полагати, као и да се за средње стручне школе да јасна смерница где ће њихови матуранти моћи да се упишу и која је могућност да дете које је положило стручну матуру полаже националну матуру и упише факултет који жели“, истиче Јанковићева.
Јанковићева напомиње да је Словенија земља која у региону предњачи када је реч о систему образовања и организацији матуре. Наша земља је пример словеначке организације матурског испита већ применила у домену мале матуре на крају осмогодишњег школовања.
Како је најављено, осим националне, у Србији ће бити уведена и међународна матура, која обухвата све континенте, а иако је њено полагање мало теже, ко је прође има отворена врата да аплицира на најпрестижнијим светским универзитетима попут Харварда, Сорбоне и да добије разне стипендије.
А како то функционише у Русији?
Јединствени државни испит у Русији се спроводи већ много година и омогућава деци да након завршене средње школе, полагањем тог испита, конкуришу на неколико факултета истовремено.
Надежда Јегорова, помоћница директора средње школе „Број 635“ у Москви, за Спутњик каже да је то врло добар и удобан систем, јер смањује могућност да се ђаци секирају и плаше, а факултети узимају у обзир резултате оних профилних предмета који су њима битни.
„Полагање руског и математике у оквиру јединственог државног испита (ЈДИ) представља одређену форму матурског испита, а остале предмете деца полажу по сопственом избору, зависно од тога који факултет касније желе да упишу. Као и сваки други систем и овај има своје позитивне и негативне стране. Истина је да се не може сваки предмет прилагодити систему полагања ЈДИ. Спортски резултати или неке креативне дисциплине захтевају другачији начин оцењивања, па тако факултети драмских, ликовних и примењених уметности имају своје пријемне испите, независно од ЈДИ“, објашњава Јегорова.
Према њеним речима, испити који улазе у оквир ЈДИ не полажу се у матичној школи коју дете похађа и испит не прегледају непосредно наставници који су предавали деци.
„Постоје специјални пунктови где се полажу ти испити, а прегледају их потпуно независни, објективни стручњаци, који децу не познају и не знају чији испит проверавају. Сматрам да је то поштен систем, јер је објективност загарантована, али пошто се овде ради о тестовима, можда мање долази до изражаја провера комуникативних способности ученика. Међутим, позитивна околност је то што положивши тај испит, будући студенти могу да аплицирају за било коју високошколску установу на читавој територији РФ“, каже Јегорова.
Међутим, том систему оштро се противи професор Сергеј Комков, председник Сверуског фонда „Образовање“, доктор педагошких наука. Као неко ко је осамдесетих година радио у руској школи при Амбасади Русије у Београду, он апелује на српске колеге да не уводе реформе са Запада.
„ЈДИ је изум који је својевремено настао у Француској, када су током шездесетих година из бивших колонија почели да пристижу мигранти чије су државе добиле независност. Ти млади људи су желели да у Француској наставе школовање, а систем јединственог испита осмишљен је како би се униформисао систем пријема на високошколске установе. Испоставило се да, упркос високим оценама и добрим резултатима које су постигли на јединственом испиту, ти млади људи нису могли да прате наставу, јер заправо нису имали ни елементарна знања. Дешавало се да су испит добро полагали често само примењујући систем елиминације. То је чак изазвало и велику политичку кризу, па је на крају практично цела влада Шарла де Гола пала. Тај систем су преузели у САД, додатно га разрадили и почели да га ’извозе‘ у све оне земље где су желели да снизе ниво квалитета целокупног система образовања“, каже Комков за Спутњик.
Он сматра да тај систем урушава читав система образовања, јер трансформише класичан систем учења и развијања различитих вештина у обичан систем безумног решавања тестова.
„Ко је младим људима из провинције поставио високе оцене на том испиту? Исти они учитељи и наставници који седе у тој комисији за спровођење ЈДИ и који то раде како би и сами добили добре оцене као предавачи, али и како би њихови ученици отишли у Москву или друге велике градове на даље школовање. Са друге стране, високошколска установа не може да провери да ли је то дете реално заслужило тако високе оцене на ЈДИ и каква знања поседује, већ једноставно мора да га прими“, напомиње Комков.
Према његовим речима предавачи и професори престижних факултета схватили су да предају младим људима који су функционално неписмени, не знају добро математику и уопште слабо баратају фундаменталним знањима.
