Наиме, Влада Србије усвојила је Уредбу Министарства пољопривреде којом ће ознаком „српски квалитет“ моћи да се означе они пољопривредни и прехрамбени производи који се по свом саставу и својствима, начину производње, коришћеним сировинама и састојцима јасно разликују од других производа исте категорије и који су произведени од сировине која потиче искључиво са територије Србије.
О тој теми Јелица Путниковић разговарала је у емисији „Енергија Спутњика“ са агроекономистом Миланом Пространом и Зораном Кнежевићем, економским аналитичаром и председником „Бизнис енд економи центар“.
Агроекономиста Милан Простран каже да и Француска, као највећа аграрна земља у ЕУ, али и земље региона, попут Хрватске, на сличан начин раде на заштити домаће производње. Он напомиње да је важно да та акција не буде дезавуисана у смислу да се не испоштују услови прописани уредбом.
„Ту меру не треба схватити као дискриминацију других врста роба. Ми морамо на тај начин да заштитимо домаћи квалитет, јер смо притиснути великим увозом бројних производа који су већ угрозили домаћу производњу као што је производња меса и млека“, објашњава Простран.
И Зоран Кнежевић, економски аналитичар, сматра да се морају прецизирати јасни критеријуми по којима ће се производи са ознаком „српски квалитет“ разликовати од сличних производа.
„Потребно је да производи који ће понети ознаку ’српски квалитет‘ заиста буду квалитетни и да се по својим карактеристикама издвајају од осталих производа, како би потрошачи били сигурни да су купили најквалитетнији производ на домаћем тржишту, али и да његова цена буде примерена економској ситуацији у којој се налази српски потрошач. У примени тог прописа је кључно да тржиште не буде и даље преплављено неквалитетним робама, од којих је доста из увоза, а не можемо рећи ни да су сви домаћи производи врхунског квалитета. Зато држава, радом инспекцијских органа, треба да стане на пут онима који неквалитетне производе стављају на тржиште“, каже Кнежевић.
Према његовим речима, циљ те акције је и подршка производњи квалитетних сировина, а да би та акција „заживела“, у њу се морају укључити и трговци који ће на своје рафове ставити производе са ознаком „српски квалитет“.
„Ако имамо довољно квалитетних сировина са приступачним ценама, која није скупља од светских сировина, лако добијамо и квалитетан производ. Самим тим, ако је улазна сировина јефтина и готов производ ће бити јефтинији и лако ће наћи пут до трговца. Продаја тих производа не мора ићи само кроз велике трговинске ланце, већ се на тај начин може стимулисати и рад малих трговинских радњи и ланаца, чиме ће се пружити помоћ великом броју приватних предузетника који се у Србији баве трговином“, сматра Кнежевић.
И Милан Простран верује да ће ти производи, временом, наћи пут до својих купаца.
„Европски потрошачи у неким земљама ЕУ огорчени су због понуде исте врсте робе различитог квалитета за старе и нове чланице Уније. Дакле, на том суровом тржишту се свашта дешава и сматрам да је увек боље определити се за домаћи производ. Такође, треба имати на уму да земља која квалитетно храни свој народ, чини га срећним и дуговечнијим, па држава заиста треба да ту меру, али и остале мере примени ради подршке домаћим фармерима, попут онога што чини Француска, јер је то за нашу земљу кључно“, објашњава Простран.
Иначе, ознака „српски квалитет“ намењена је за означавање пољопривредних и прехрамбених производа у сектору производње и прераде млека, меса, воћа, поврћа, житарица, уљарица, грожђа и меда.
Произвођач пољопривредних и прехрамбених производа, који се означавају ознаком „српски квалитет“, дужан је да за те производе донесе спецификацију, која мора да садржи назив производа, податке о пореклу и квалитету основне сировине од које је произведен и опис три посебна својства производа у односу на прописане захтеве квалитета за сваку врсту производа.
