Бивши генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен затражио је пре неколико дана од европских земаља да почну да троше више на одбрану, упозоривши да најаве Доналда Трампа о повлачењу америчких снага могу да значе нагли раст моћи Русије и Владимира Путина.
Кога то Европа треба да се плаши када Расмусен позива чланице Уније на већа издавања за одбрану и ко профитира од позива некадашњег челника Алијансе на додатна наоружавања НАТО снага?
Горан Јевтовић, пуковник у пензији, за Спутњик каже да такве изјаве Расмусена нису ништа ново, јер су на самиту у Варшави, али и на ранијим самитима НАТО-а, донети закључци да обавезна квота за чланице буде два одсто националног буџета и чланице су обавезне да иду ка том циљу. Како наводи, финансирање је ставка без које један тако агресиван савез не може да функционише.
„Они су предузели низ мера, од низа офанзивних ракетних платформи, преко мултинационалних снага, бригаде у Румунији и питања мобилизације, које без појачавања буџета немају смисла. То је држање сталне тензије, јер када таквих тензија не би било, НАТО би се распао. Изјаве Расмусена треба посматрати у том смислу, ради одржавања достигнутог нивоа психозе, јер просечан Европљанин не сме да дође у ситуацију да се запита: ’Шта ће нам НАТО и зашто га финансирамо?“. То пројектовање сталних претњи, на првом месту од Русије, тероризма и низа других глобалних претњи је амбијент у којем тај буџет може да се повећа“, објашњава Јевтовић.
Подизање тензија у Европи, додаје наш саговорник, Алијанси служи да остане на агенди агресивног продора на Исток.
„Ту више нема чак ни политике у рукавицама. Иако имају стандардну фразеологију да су ту да разговарају са Русијом и да хоће мир и пријатељске односе, све што раде је супротно, јер НАТО заправо тек сада креће са стварањем сопствених снага. Алијанса до пре неколико година није имала никакве снаге осим ’авакса‘, нешто инсталација по свету и стратешких и оперативних команди, али све друго су били национални контингенти. Сада први пут имамо да ће се правити мултинационални састави, који ће непосредно бити под командом савезничких снага НАТО-а у Монсу или здружених оперативних команди у Напуљу и широм Европе“, напомиње Јевтовић.
На питање ко профитира од куповине наоружања за НАТО снаге, Јевтовић каже да је у питању примарно америчка војна индустрија, али не само она.
„Реч је пре свега о мултинационалним компанијама које се простиру широм северно-атлантског подручја. Чак 147 најјачих компанија нису чисто америчке, већ су мултинационалне. Ту је свакако и банкарски свет који то подржава и прати. Наравно да су, условно речено, америчке компаније најјаче, али морамо имати у виду и све друге широм Европе, али и канадске и многе друге основане на другим континентима. Јачање НАТО-а свима њима одговара“, каже Јевтовић.
Сличног става је и Сергеј Јермаков, заменик директора Таврическог аналитичког центра Руског института за стратешка истраживања. На питање да ли ће настојања НАТО-а да европске земље повећају буџете за одбрану резултирати куповином оружја од Америке, Јермаков каже да ће се то највероватније десити.
„Трамп је бизнисмен и доживљава НАТО као веома користан инструмент за промоцију америчких интереса. У том смислу, његов однос према Алијанси се не разликује од односа његових претходника. Друга је ствар што ће Трамп појачати притисак на европске земље како би оне издвојиле што више новца за буџет НАТО-а, јер се ради о великој суми — ако све земље-чланице буду издвојиле два одсто БДП, Алијанса ће добити око 100 милијарди долара. Тај новац ће бити потрошен на модернизацију националних армија по НАТО стандардима, то јест по америчким стандардима. То би био прави подстицај за америчку наменску индустрију и то је оно што је Трамп и обећао током предизборне кампање — нова радна места и јачање позиција САД“, каже Јермаков за Спутњик.
