„Биће рођена Европа слободних нација“, ускликнула је Марин ле Пен весело. Билт, сасвим невесело: „Ово је крај Запада каквог познајемо“.
Европу у наредних годину дана — почевши од 4. децембра и поновљеног другог круга председничких избора у Аустрији — ишчекује низ избора који поседују снажан потенцијал да је промене из корена.
Гласаће се током 2017. године на председничким изборима у Француској, на парламентарним изборима у Холандији и Немачкој, можда и у Италији ако актуелни премијер Матео Ренци пропадне на референдуму о уставним променама који ће се одржати истог дана кад и председнички избори у Аустрији.
У свим тим земљама актуелном неолибералном и глобалистичком поретку, који је завладао после пада Берлинског зида, прете антисистемске странке и покрети — Национални фронт у Француској, Норберт Хофер и Слободарска партија у Аустрији, Герт Вилдерс у Холандији, Покрет 5 звездица у Италији, а који су Трампову победу у Америци дочекали са одушевљењем.
Да ли ће бити настављен тренд побуне против актуелног естаблишмента започет „брегзитом“ у Великој Британији и Трамповим тријумфом у САД? Какве су везе између Трампа и његове будуће администрације са европским антисистемским снагама? Каква је улога Русије у тим процесима и куда ти процеси воде и Европску унију и односе на европском континенту?
То су биле теме „Спутњик интервјуа“ са Милошем Јовановићем, доцентом на Правном факултету Београдског универзитета, и Слободаном Јанковићем, научним сарадником Института за међународну политику и привреду.
Најџел Фараж, вођа британског УКИП-а, идејни творац „брегзита“ и један од најпознатијих противника Европске уније, био је први европски политичар са којим се Доналд Трамп састао после своје (не)очекиване победе. Какву је политичку поруку он тиме послао бриселској унији која је досад у Вашингтону имала снажног савезника?
„Тим сусретом, у сваком случају, Трамп није умирио страсти када су у питању реакције европских званичника“, оцењује Милош Јовановић.
„Они су били у шоку због вести о Трамповом избору, Урсула фон дер Лејен, немачка министарка одбране, то је и отворено рекла. Француски председник Франсоа Оланд говорио је о периоду неизвесности који се отвара његовим избором, и тај сусрет са Фаражом свакако неће смирити европске званичнике, тим пре што је и током кампање Доналд Трамп код њих створио сумње у погледу своје посвећености НАТО-у, због похвала упућених председнику Русије Владимиру Путину… Тако да Трампов сусрет са Фаражом сигурно неће отклонити све те сумње, које је он већ изазвао. Европски естаблишмент, елите које не брину много о обичном свету, забринуте су због политике коју је Трамп најавио да ће водити.“
Лидери Европске уније због Трампове су победе одржали хитан, ванредни састанак који су сами описали као „паничан“, а француски амбасадор у САД Жерар Еро је, сасвим недипломатски, прокоментарисао како се „свет распада пред нашим очима“.
„Све те реакције говоре да у Америци јесте победио кандидат који наступа против естаблишмента, човек који је ван тог владајућег неолибералног система и који својим ставовима најављује другачију политику од досадашње. Шта ће од свега тога бити остварено, друго је питање“, каже Слободан Јанковић.
Насупрот званичника из чланица Европске уније (са изузетком мађарског премијера Виктор Орбана), вође антисистемске опозиције, од Ле Пенове па надаље, нису крили одушевљење поразом Хилари Клинтон и победом Доналда Трампа. Зашто? Шта је то што спаја све те покрете?
„Људима је мука од естаблишмента и актуелне идеологије, али ствар је и кудикамо шира“, коментарише Јовановић.
„У Србији се, наиме, често говори о губитницима транзиције, али на планетарном нивоу може се говорити о губитницима глобализације — највећу подршку ’брегзит‘ је добио у девастираним деловима Енглеске који су некад били центри индустрије које више нема, слично је и у Америци у подручјима која су деиндустријализована због глобализације светске трговине, у којима је Трамп остварио убедљиву победу… И сви остали антисистемски покрети у Европи, који изражавају сличне ставове, Трампову су победу доживели као ветар у леђа, охрабрење да и у својим земљама начине сличан успех. Очигледно је да тај постмодернистички пројекат, који се заснива на дерегулацији тржишта, на владавини крупног капитала, на атомизацији друштва, доживљава један озбиљан удар, да није у складу са природним поретком и мислим да реакција друштва, засићеног политичком коректношћу, представља једну здраву и демократску реакцију.“
Постоји ли, међутим, и дубља, конкретнија веза између Трамповог покрета у Америци и европских покрета који су његову победу поздравили? Стивен Бенон, шеф Трампове изборне кампање, који је управо званично именован за главног стратега Беле куће, традиционалиста и конзервативац, жестоки критичар Волстрита и глобализације и присталица очувања националних суверенитета, отворено је, пре две године на једној конференцији у Ватикану, говорио о непосредној подршци коју је пружао и УКИП-у у Великој Британији и Националном фронту у Француској и осталим сличним покретима широм Европске уније, предвиђајући глобалну традиционалистичку и суверенистичку револуцију против актуелног, (нео)либералног светског поретка.
„Можемо само да се надамо да Бенон и остали попут њега заиста представљају Трампов алтер-его као што их описују и да њихови ставови јесу најава политике коју ће Трампова администрација водити у наредне четири године“, наводи Слободан Јанковић, напомињући да ће све бити много јасније када Трамп и званично буде инаугурисан 20. јануара следеће године.
Говорећи пак о повратку националним суверенитетима насупрот даљем преношењу овлашћења на наднационалне пројекте, као што је Европска унија, наш саговорник каже да је реч о процесу који је већ у току:
„Чак је и Матео Ренци, који је еврофил, у Парламенту Италије рекао да доношење одлука само зато што то Брисел захтева представља ствар прошлости.“
Како ће Трампова победа утицати на односе Запада са Русијом
„Он је током своје кампање у више наврата најавио поправљање односа с Русијом“, подсећа Слободан Јанковић.
„Свет се досад кретао ка ивици Трећег светског рата. Сада долази до одређене релаксације, и то је у сваком случају добро.“
А том циљу, релаксацији односа с Русијом, несумњиво би допринео и успех европских антисистемских покрета осокољених Трамповим успехом у Америци, каже Милош Јовановић, коментаришући недавну студију Атлантског савета из Вашингтона у којој су те странке назване „тројанским коњима Кремља“ у Европској унији. Ипак, истиче саговорник Спутњика, „најзначајније јесте питање америчког утицаја“.
„Сукоба између Европе и Русије не може да буде ако нема америчког подстицаја за то. Европа нема капацитете, ни војне, ни економске, нити дипломатске, да уђе у дубљи сукоб са Русијом, да и не подсећамо да зависи од руских енергената. Дакле, ко год да дође на власт у Европи, ако Трамп остане при својим позицијама, ту сукоба више неће бити. А врло брзо ће се видети да ли ће он спровести оно што је у кампањи најављивао, или ће га вашингтонске структуре и лобији — оно што поједини аутори називају ’дубоком државом‘ — у томе спутати.“
Управо те структуре, присталице глобализационих процеса у којима живимо већ дуже од четврт века, сад сугеришу да би, после Трамповог доласка на власт, лидерство над „слободним светом“ требало да преузму Немачка и њена канцеларка Ангела Меркел. „Немачка већ јесте, у много чему, лидер унутар Европске уније“, каже Слободан Јанковић.
„Али то већ изазива критике многих чланица Европске уније. Питање је, рецимо, колико би Француска била спремна да је следи, а и у Италији се у протеклих неколико година спроводи антинемачка кампања, и то у мејнстрим медијима, тако да би Немачка имала поприлично опозиције ако би покушала да преузме још истакнутију улогу.“
„Не смемо да заборавимо ни немачку политичку сцену“, додаје Милош Јовановић.
„Ангела Меркел данас је у много лошијој позицији него што је била пре неколико година. Мигрантска криза оставила је велике последице у немачком бирачком телу, и није сасвим извесно да ће Ангела Меркел још дуго остати на својој садашњој позицији.“
На крају, какву будућност Европској унији предвиђају и „брегзит“, и победа Доналда Трампа у САД, и расположење бирачког тела у (преосталим) чланицама Европске уније, које је и довело до успона антисистемских странака? Милош Јовановић, ослањајући се на преовлађујуће осећање у јавности сматра да је Европска унија мртав пројекат.
„Један сценарио, који прижељкују владајуће елите, јесте даља федерализација Европске уније. Други сценарио предвиђа њену имплозију. Али оно што нам најпре следи јесте победа Норберта Хофера на председничким изборима у Аустрији“, закључује Слободан Јанковић.
