Због учешћа на представљању Спутњика на београдском Сајму медија, новинар Јакша Шћекић, дугогодишњи продуцент телевизијске куће „Скај њуз“ и њен дописник из Ирака, нападнут је преко Твитера.
Њега је на тапет ставила НАТО заговарачица Јелена Милић. Она му је запретила да ће га избрисати са свог налога на Твитеру уколико буде учествовао у разговору који је Спутњик на Сајму медија организовао о америчким изборима.
Ако могу да дајем изјаве за Глас Америке, могу и за Спутњик, гласио је Шћекићев одговор.
Бојазан Запада од руских медија Шћекић објашњава заоштравањем односа између САД и Русије, уз ограду да би требало сачекати преузимање председничког мандата Доналда Трампа 20. јануара и видети како ће се тада одвијати ти односи.
У таквој ситуацији, каже Шћекић, нормално је и разумљиво да се јављају и гласови који су против руских медија.
„Када две силе не разговарају, када две силе немају контакт, кад две силе немају дијалог у коме би расправиле своје проблеме, нормално је да се појављују и овакви захтеви. Тако је било и за време Хладног рата. Сетите се како је било за време Макартија када су се јурили комунисти, како је било у Великој Британији, када је Џорџ Галовеј био на тапету, због својих веза и путовања у Ирак. Мислим да ће на крају, ако од 20. јануара дође до промене између Вашингтона и Москве, самим тим и та реторика полако да утихне“, каже Шћекић.
Џорџ Галовеј, британски левичарски политичар и дугогодишњи посланик Лабуриста и Партије поштовања, и сада је на тапету као неко ко често даје изјаве за „Раша тудеј“.
Са друге стране, наставља Шћекић, напади на руске медије могу се тумачити и као одговор на њихово модерно извештавање.
„Сви ми смо имали предоџбу руских медија из давних времена, док је постојала Правда или неки билтени. Данас када се руски медији појављују на дигиталном небу, онда у сваком случају постоји и бојазан од њиховог наступа“, наводи Шћекић.
На питање да ли мере које се на Западу уводе према руским медијима могу да донесу икакве користи онима који их уводе, Шћекић одговара да ће то они сами проценити и подсећа да су, када се Фокс њуз појавио на британским кабловским мрежама, многи тражили да се ова кабловска мрежа искључи због својих десничарских политичких назора.
„Да ли ће им донети користи или не зависи од људи који ће увек — ако их интересује да чују другу страну — наћи начина, што данас стварно није никакав проблем. Мислим да је то одговор на тренутну хладноратовску ситуацију и у тој ситуацији увек ћете имати људе, такозване јастребове који ће постајати све гласнији“, закључује Шћекић.
Судећи према резолуцији усвојеној у Европском парламенту, за кризу друштава ЕУ највише одговорности сносе Русија и њени медији Спутњик и телевизија Раша тудеј.
У резолуцији под називом „Стратешке комуникације ЕУ као борба против пропаганде трећих страна“ наводи се да је Русија наводно пружала финансијску подршку опозиционим политичким партијама и организацијама у земљама-чланицама ЕУ, као и да је користила фактор билатералних односа како би уносила раздор унутар европског друштва.
Резолуција европарламентараца само је последњи у низу напада на руске медије. Искључења интернет мреже и блокада рачуна нису ретки када је реч о борби Запада против руских медија у иностранству.
Страх од информација које долазе са руских медија на Западу је постао велики када је објављено да је у 2014. канал телевизије Раша тудеј на Јутјубу посетило милијарду људи, дупло више него што је посетило канал америчке телевизије Си-Ен-Ен.
Од тада креће организована кампања против руских медија, на којима раде и нека од највећих имена светског новинарства, попут америчког новинара Лерија Кинга.
И у Србији су одређени кругови покушали да створе одијум према руским медијима, конкретно Спутњику, који емитује радио-програм на српском језику, а на том језику има и веб-страницу.
