Бакир Изетбеговић жели дестабилизацију или редефиницију садашње Босне и Херцеговине, истичу познаваоци тренутних, али и прилика у БиХ од пре четврт века.
„Нема назад. Само напред. Никакав изворни Дејтон, никакав Вашингтонски споразум. Ако се будемо враћали, онда ћемо ми Бошњаци тражити да се вратимо на ’91. годину и Републику Босну и Херцеговину“, саопштио је Изетбеговић реагујући на подршку изворном Дејтонском споразуму Милорада Додика и његов захтев да се врате 83 надлежности Републике Српске које су пренете на ниво БИХ.
Париско-дејтонским мировним споразумом завршен је рат у Босни и Херцеговини и установљен нови уставни поредак, подсећа за Спутњик Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе, па му из тог разлога није јасна Изетбеговићева изјава.
Током деведесетих, додаје Пророковић, кад је муслиманско руководство прогласило Републику Босну и Херцеговину, српско руководство је прогласило Републику Српску, па је и са правно-формалног и са политичког становишта постојао одређени дуализам у Босни и Херцеговини, који је на крају резултирао грађанским ратом.
Бакир уз Педија Ешдауна
Негирањем Дејтонског мировног споразума, и то у његовом изворном облику, према аналитичару Александру Павићу, Бакир Изетбеговић се сврстао уз свенасилна и недејтонска једнострана наметања и ревизије Дејтонског споразума које су спроводили високи представници у БиХ, на првом месту Педи Ешдаун.
Павић Изетбеговићеву тврдњу да не долази у обзир изворни Дејтон него враћање у 1991. годину, тумачи као враћање на устав Социјалистичке републике БиХ. А тек то би значило поништавање независности БИХ, додаје Павић, пошто су муслимански и хрватски посланици прекршили устав Социјалистичке републике БИХ кад су прегласали српске посланике, и то пошто је председник скупштине Момчило Крајишник већ окончао заседање Парламента.
„Значи, они су у јесен 1991. противуставним прегласавањем изгласали осамостаљивање и референдум на који опет нису изашли Срби зато што су били неуставно прегласани. Ако Изетбеговић хоће да се врати у 1991, он значи хоће да се врати у Југославију, јер то је у ствари правна последица. То буквално значи повратак у Југославију. Ако је спреман да то представи својој јавности, онда сјајно“, истиче Павић за Спутњик.
Рат не, али видљива дестабилизација
С друге стране, према Душану Пророковићу, враћање на основу из деведесетих и негирање Париско-дејтонског мировног споразума се не може другачије тумачити него као позив на неку будућу дестабилизацију унутар Босне и Херцеговине.
„Не верујем да то може произвести исти резултат као почетком деведесетих, просто неког већег расположења за рат и неки већи оружани сукоб у Босни и Херцеговини не видим. Напросто, људи су уморни од тога. Међутим, да може бити погоршања укупне политичке ситуације уколико би се наставило са таквим порукама, то је сасвим извесно“, јасан је Пророковић.
