Јасеновац, највеће стратиште српског, јеврејског и ромског народа на тлу бивше Југославије, уписано је на листу светске угрожене баштине Холокауста. Упис је обавила Међународна алијанса за сећање на Холокауст (ИХРА), а тај потез гарантује да ће комплекс јасеновачког логора смрти добити третман какав заслужује у светском памћењу злочина Другог светског рата.
Хрватска, која је, као и Србија, члан ИХРА, најоштрије досад опоменута је због односа према овом спомен-комплексу. Влади у Загребу је наложено, између осталог, да промени сталну изложбену поставку у Меморијалном центру Јасеновац.
„Потребна је обнова сталне поставке, и то у сарадњи с независним међународним телима и стручњацима и на начин који ће обезбедити повратак историјског контекста и информација о починиоцима злочина“, наведено је у одлуци организације ИХРА.
Званичном одлуком Радне групе за музеје и меморијале ИХРА, која је прошле недеље заседала у румунском граду Јашију, Хрватској је наложено и да подручје логора Стара Градишка, у коме је убијено око 15.000 људи, буде прописно обележено и реновирано, како би успомена на настрадале била негована у складу с међународним стандардима. На заседању је наглашено да ће ово питање бити на дневном реду ове организације све док не буде решено на задовољавајући начин.
Организација која брине о сећању на геноцид почињен током Другог светског рата позвала је и Србију да настави рад на оснивању меморијалног комплекса Старо сајмиште.
ИХРА је затражила редовно ажурирање планова за заштиту овог комплекса и заложила се за подстицај власти у Београду да предузму хитне мере како би процедуре биле што пре окончане.
Оваква препорука донета је после недавне посете посебне комисије ИХРА Београду. „Чувари сећања“ упознати су с досадашњим резултатима рада и плановима за доношење закона о будућем меморијалу. Јасан и недвосмислен позив Хрватској да негује сећање на убијене Србе, Јевреје и Роме у комплексу јасеновачких логора тумачи се као јасан знак влади у Загребу да заустави релативизовање злочина почињених у НДХ.
Сврставање на листу угрожене баштине геноцида, стручњаци за Холокауст тумаче као важан корак за значај Јасеновца у свету, али и међународни утицај на његову будућност.
Стратиште на обали Саве претходних година било је честа мета бруталног прекрајања историје у циљу умањења размера злочина који су усташе починиле над Србима, Јеврејима и Ромима.
Геноцидни концепт овог комплекса у хрватској јавности посебно је мењан током последњих неколико година. Изједначавање Блајбурга и Јасеновца, сврставање у исти ред злочина усташа и комуниста, па чак и негирање да је Јасеновац имао карактер логора смрти, тумаче се делом добро осмишљене кампање за релативизовање значаја стратишта које се по броју жртава сматра већим и од чувених нацистичких логора Дахау или Маутхаузен.