Термин „корисни идиот“ није нов, а коришћен је још за време Хладног рата. На Западу су тако називали своје грађане — присталице и „савезнике“ Совјетског Савеза, које су Совјети наводно искоришћавали за своје циљеве. Неки тај термин приписују и Лењину, мада не постоје докази да га је он први употребио.
У данашње време термин има шире значење и описује човека који је марионета непријатељске владе, политичког покрета, терористичке групе или неке комерцијалне организације.
Аутор извештаја Ендрју Фоксол представио је Парламенту Велике Британије извештај у којем се истиче да је за последњих пет година забележена тенденција успостављања односа између европских популиста, десног и левог политичког спектра, и „Путинове Русије“. У документу се налазе и информације о контактима британских политичара са руским партнерима и њихове изјаве о Русији.
Такође, наводи се да британски политичари, покрети и британске партије успостављају везе са „Путиновим режимом“ на различите начине — једни хвале Путина и подржавају „дејства Русије у Украјини“, други путују у Москву и друге руске градове на разне догађаје које организују Кремљ или прокремљске организације, а трећи се придружују руској пропагандној мрежи.
На „оптуженичкој клупи“ нашли су се и сви они који на било који начин сарађују са телевизијом РТ, агенцијом Спутњик и другим руским државним медијима. Фоксол закључује да на тај начин проруски политичари из Велике Британије не само да подржавају Кремљ, већ и јачају свој утицај. Осим тога, аутор спекулише и да постоји могућност да су ти политичари за своје наступе плаћени.
Истовремено Фоксол позива да се „не прецењује улога руских државних медија у популаризацији европских политичара који подржавају Кремљ и њихов поглед“.
Он у свом извештају више пута спомиње РТ и Спутњик, који улазе у састав МИА „Росија севодња“, у чијим су се програмима више пута појављивали британски политичари, који припадају или екстремној десници или екстремној левици.
Како се супротставити „Путиновим идиотима“
Фоксол у свом извештају саветује и како се супротставити „Путиновим идиотима“, али истовремено констатује да не постоји универзално решење „за тај проблем“.
Он даје низ препорука за борбу против оних политичара и организација који покушавају да свој утицај прошире путем „деспотских режима у иностранству“.
Предлаже активистима, новинарима и политичарима да обрате пажњу јавности на проруска удружења, левичарске и десничарске странке и да их у политичкој дискусији дискредитују.
Левичаре је, сматра Фоксол, неопходно позвати на одговорност за то што, проповедајући мир и једнакост у својој земљи, подржавају „агресивну клептократију“ у иностранству. Уједно, додаје он, потребно је ставити под сумњу веру десничара у то да је Путин успешан председник зато што поступа у интересима Русије.
Фоксол такође предлаже финансирање истраживачких центара, који ће се бавити утицајем веза британских политичара са Кремљом, а истовремено позива новинаре и активисте да раскринкају њихове тајне финансијере.
Он сматра да је неопходно направити мапу Европе на којој ће бити обележене све проруске структуре.
Такође, аутор сматра да би владе европских земаља морале законски да обавежу политичаре да полажу рачуне о свим својим медијским наступима, као и о томе да ли за то добијају новац.
На крају, сматра аутор извештаја, стручњаци и коментатори на Западу би требало да повећају ниво свести Европљана о „злочиначком Путиновом режиму“, који користи терор на изборима.
„Покретањем тих тема, широко и активно, аналитичари и сви други могу да учине много и да дискредитују руске напоре који се тичу јачања утицаја Русије на Западу“, закључује Фоксол, који је на своју црну листу већ ставио британског десничара и бившег посланика ЕП Ника Грифина, јер је учествовао на разним конференцијама и изборима у Русији, затим бившег градоначелника Лондона Кена Ливингстона, који „оправдава руску инвазију у Украјини“, а такође и лидера лабуриста Џеремија Корбина и његовог саветника Шејмаса Милна, јер су похвално говорили о политици Русије на Блиском истоку.
Главни уредник магазина „Политикс фрст“ Маркус Пападопулос изразио је огорчење због објављивања извештаја и назвао га је „макартизмом 21. века“.
„Извештај ’Друштва Хенри Џексон‘ је хушкачки и потенцијално опасан документ, који треба да осуди сваког ко верује у слободу речи и ко се противи говору мржње. Тај извештај није ништа друго него ’лов на вештице‘ и може се назвати макартизмом 21. века. Очигледно је да тај извештај сваког Британца који даје интервју за руске медије види као унутрашњег непријатеља Британије, који мора бити разоткривен и јавно осуђен“, рекао је Пападопулос.
