Путин је велике кадровске промене и „ротације“ у Кремљу и другим државним институцијама започео још летос. Он је још у августу разрешио дужности дугогодишњег шефа председничке администрације Сергеја Иванова и именовао га за специјалног представника председника по питањима екологије и транспорта.
Иванов је, додуше, и сам тражио да му се дâ друга дужност, а руски председник је рекао да је био задовољан његовим радом на месту шефа администрације Кремља.
Путин је такође сменио и ухапшеног министра за економски развој Алексеја Уљукајева због „губитка поверења“, а томе је претходила и смена великог броја генерала у безбедносним структурама земље.
Руски председник је послао у пензију и амбасадора Русије у Украјини Михаила Зурабова, а велике кадровске промене у Русији догодиле су се и у неколико региона.
Сада су на ред дошли функционери-академици, који су и раније упозоравани да не могу истовремено обављати та два посла — Путин је још крајем 2015. године од представника власти тражио да се уздрже од учешће на изборима за Руску академију наука (РАН), јер, како је навео, људи који заузимају функције у органима државне власти, посебно на највишим местима, треба озбиљно да раде, иначе неће моћи да обављају своје службене обавезе и бавиће се истраживачким радом само у слободно време којег за људе који савесно раде фактички нема.
Путин је такође прошле недеље упозорио да ће отпустити све државне службенике који су упркос његовој препоруци ушли у РАН и јасно им је поручио да ће им омогућити да се „баве само науком“.
Руски aналитичари истичу да је Русија научила лекцију из прошлости.
„Нажалост, али тако је било и у совјетско доба када су функционери дебело профитирали од чланства у Академији, јер су на тај начин истовремено добијали и титуле и бенефиције. Не разумем шта ће људима који заузимају високе државне функције још посао и у науци?! Мислим да је то, са једне стране, некакав комплекс ниже вредности, а са друге стране, то је ствар престижа и део надметања међу богатима — куће, јахте, скупи аутомобили, титуле академика… Све је то ствар сујете. Наравно, постоје и изузеци међу државним функционерима, који могу да раде на оба фронта, и да се баве научним радовима и да раде у служби државе. Пример за то је Черчил, али и он је шест томова ’Дугог светског рата‘ написао након што је престао активно да се бави политиком. У сваком случају, Путин је послао чиновницима веома озбиљан сигнал и поручио им је да се понашају разумно, морално и професионално. То је сигнал и руководству Академије наука да треба да заузме чвршћи став и принципијелну позицију по том питању и да ради на повећању угледа те институције“, каже за Спутњик политиколог и професор МГИМО Андраник Мигранјан.
У РАН су одбацили могућност да неки од академика буду искључени из Академије, јер је „чланство доживотно“. Притом, у тој институцији истичу да сваки претендент на „академско“ место сам доноси одлуку о учешћу на изборима.
Шеф РАН Владимир Фортов је крајем прошле недеље рекао и да се нико од новоизабраних научника није обраћао са молбом да буде искључен из Академије.
Према подацима Руске академије наука, ове године 14 представника власти су постали чланови Академије, укључујући начелника Главне војно-медицинске управе Министарства одбране Русије Александра Фисуна, кога је Путин данас разрешио дужности.
Осим њега, указом председника, дужности су данас разрешени и заменик министра унутрашњих послова Александар Савенков и начелник управе за регистрације и архивске фондове ФСБ Василиј Христофорова. Отпуштен је и начелник Главне медицинске управе у администрацији председника Константин Костенко.
Сви они су били академици, или дописни чланови Руске академије наука.
Као разлог за разрешење скоро свих чиновника је наведено да је то учињено „према сопственој жељи“, а Христофоров је разрешен јер је испунио услове за одлазак у пензију.
РАН је највећа државна академија наука у Русији, која има 944 академика. Сви они су изабрани за доживотне академике.
Формално се титула „академик РАН“ не сматра научним звањем, али доноси низ привилегија, као што су и додатна примања.
